Izvor: Blic, 25.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pobuna protiv smisla i dalje traje
Pobuna protiv smisla i dalje traje
Stotinak pankerčića stoji pred beogradskim Domom omladine. Iznenađujuće su trezni, veoma veseli i izdizajnirani kao i ostatak urbane omladine Beograda, samo u malo iščašenom pravcu.
- Meni je neverovatno da me 2001. godine neko još uvek gleda čudno zbog irokeza i tetovaže - kaže sedamnaestogodišnji Ivan.
Međutim, njegova devojčica Branka, iako u sasvim pank fazonu, na sebi nema ništa što se, večeras kada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dođe kući, ne da za pet minuta skinuti.- Ona je moj preletač - kaže zaljubljeno Ivan.
- On je moja pankerčina - kaže ona, štipajući ga za zadnjicu, pričajući kako uživa u menjanju uloga, u presvlačenju iz nečeg drugog, što inače jeste, u pobunjenicu i nazad, u toku jedne jedine večeri. Da li je to licemerno?
- Mislim da sam se rodio kao panker. Takav sam. Valjda ću uvek i biti. Ali ona... Što da ne - kaže njihov drug Janko.
Pre petnaestak godina, kada je pank u zakasnelom naletu harao mozgovima mladih Beograđana, kada su zapad i njegove vrednosti i protivvrednosti posmatrali razrogačenim očima i svako učešće u njima doživljavali kao snažnu i opasnu pobunu protiv svog okruženja, Jankovo 'što da ne' nije moglo da se zamisli. Ali, na prvi pogled, od panka je u Beogradu ostalo ovih stotinak i kusur dece koja pred Domom omladine čekaju koncert američkog pank benda 'Tragedy'.Kakvog smisla ima pank 2001. godine?
- Mmmm... Smisla? Mmmmm...
Nakon pet minuta intenzivnog traganja za povezanim mislima po mozgu, ostavili smo Kuleta sa minđušama u obrvama i zelenom kosom, da misli o tom pitanju.
Broj srpskih javnih ličnosti u zrelim godinama, međutim, koji tvrde po novinama da su u duši još uvek pankeri, višestruko prevazilazi broj ljudi koji su u ono doba to zaista i bili. Ima tu nečeg...- E, ima deset godina od kako sam bio na pank svirci - kaže Traja, čovek koji je poslednji put zabeležen u pank izdanju ‘82. godine, kada je sa zidića ispred Studentskog kulturnog centra, sasvim u skladu sa tadašnjim duhom egzibicionizma i zabave, sa drugarima skakao na glavu, kao u vodu, ali - na beton.
- Zamisli, drug u SAD mi stalno piše o nekim sumanutim pank bendovima, pominjao je i 'Tragedy', a ja dođem u Beograd na nedelju dana i vidi - kao u stara vremena. Eto ih.
Jedino što je ovakvo gostovanje u Beogradu čist incident.
Nakon pank benda iz Palanke (Smederevske), koji je istakao svoju političku angažovanost u korist 'prigovora savesti', odnosno, protiv služenja vojnog roka, na scenu su izašli 'Charlie don’t surf', beogradska pank atrakcija, i tela su poletela kroz vazduh.
A onda se iz mraka pojavio Kule. Tokom koncerta je razmišljao o 'smislu panka':- Smisao! Dobro, čoveče, kad je uopšte i bilo smisla u panku? Pank je pobuna, rat protiv smisla miroljubivim sredstvima, muzikom i načinom života. Pank nema smisla sada, kao što ga nikada nije ni imao. A tako i mnogo drugih stvari na ovom svetu, pa nikom ništa...
Suva istina. Iako je u Beogradu pank, od kraja sedamdesetih i početka osamdesetih, kada je za mnoge bio jedino rešenje, danas postao stvar izbora, malobrojni klinci u njegovom krilu, iz Doma omladine izlaze u sitne sate ispucani, oslobođeni mnogo čega, mirni kao bubice i zagrljeni sa devojkama koje su, za razliku od onih vremena, uglavnom lepe kao cvetovi. Malo li je? B. Čečen
