Izvor: Blic, 28.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plutaju olupine pune eksploziva
Plutaju olupine pune eksploziva
NEGOTIN - Uz peščani sprud na sredini Dunava kod Prahova isprečila se vojna krstarica duga dvadesetak metara. Na pramcu dvocevni top, otvoren poklopac koji vodi u trup broda, čelična užad i burad propisno pričvršćena na palubi, sidro i lanac na mestu, trup broda prelomljen. Malo nizvodno viri desni bok broda-bolnice, a u vodi se vide bolničke kabine sa poluotvorenim vratima.
U neposrednoj blizini samo kružni otvor nekog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << broda seče talase Dunava, još niže šlep gotovo na samoj površini, vrh komandnog tornja i još nekoliko nedefinisanih delova nekadašnjih brodova.
Kada je ovog leta nivo Dunava dostigao najnižu kotu za poslednjih 100 godina, iz mračnih dubina, kao nikad dosad isplivala je jedna od najvećih tajni koju krije ova reka - olupine brodova nemačke crnomorske flotile koju su Nemci sami potopili septembra 1944. godine. Zvanična istorija kaže da je u Dunavu od Prahova do Mihajlovca potopljeno između 250 i 280 plovnih objekata, brodova, čamaca, šlepova.
- Imao sam tada 12 godina i gledao sam kako brodovi danima pristižu iz Crnog mora. Za nedelju dana prekrili su površinu Dunava kod Prahova, bio je to pravi grad brodova. Saznali smo da su Rusi blokirali Dunav kod Kazana, pa nemačka flotila koja se iz Crnog mora povlačila, ne može da nastavi put. Za to vreme vojnici su silazili sa brodova, trgovali sa meštanima, a deci davali bombone - seća se Časlav Gugić iz Prahova.
Nemci nisu želeli da njihova flotila padne u ruke Rusima, pa su doneli odluku da potope svoje brodove i njima blokiraju plovni put na Dunavu. Ubrzo je počela evakuacija vojnika i opreme avionima.
- Svaki brod su minirali sa po dve mine od 70 kilograma koje su postavljali kod motora. Bile su to strahovite eksplozije usled kojih se treslo celo selo, a dim se dizao visoko u nebo. Iako su na početku dozvoljavali meštanima da sa brodova pokupe sve što im odgovara, na kraju nisu stigli da sve evakuišu. Tako su brod-bolnicu koji je imao čak i operacionu salu potopili zajedno sa oko 300 najtežih nepokretnih ranjenika. Minirali su i šlep na kojem je bilo 200 rasnih oficirskih konja, dok su dresirane pse poubijali pištoljima. Danima je Dunavom plutalo sve i svašta, delovi tela, daske, odeća - priča Časlav Gugić.
Brodovi su bili potopljeni celom širinom Dunava, ponegde jedan na drugi, popreko i duž matice. Plovni put je bio blokiran, pa posle rata neko rusko preduzeće zajedno sa našim 'Ivanom Milutinovićem' počinje vađenje brodova-leševa.
- Plaćali su nam 40 dinara na sat, s tim što nisu preuzimali nikakvu odgovornost za naše živote. Imali smo uputstvo da ne potežemo nikakvu užad, poluge, sajle i slično jer u brodovima ima još eksploziva. I zaista, izvukli smo nekoliko mina iz brodova. Imale su preko 70 kilograma eksploziva, a trebalo je da se aktiviraju od pritiska vode. Dok sam gledao detonaciju tih mina pomislio sam da je moglo da se desi da i ja tako odletim u nebo. Siguran sam da i na ovim brodovima ima eksploziva - tvrdi čika Časlav.
Uzan, gotovo kanalski plovni put na ovom pojasu je napravljen, međutim, u uslovima rekordno niskog vodostaja, plovidba se odvija izuzetno otežano. Između olupina i sprudova voda je toliko plitka da se može pregaziti i tako stići do rumunske obale. Dubina Dunava u matici jedva dostiže 1,7 metara, iz kapetanije pristaništa Prahovo upućeno je upozorenje zapovednicima brodova da plove što dalje od olupina, a pecarošima i kupačima da ne prilaze i ne zadržavaju se u njihovoj okolini. Projekat čišćenje korita Dunava od olupina vredan 400 miliona dolara, već nekoliko decenija čeka bolje dane. S. Jurasović
