Izvor: Blic, 21.Apr.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plastika iz Evrope udaviće Dunav
Za razgradnju jedne plastične boce prirodi je potrebno 450 godina, a raspadanje najlon kese traje od sto do hiljadu godina! One, naime, nikada ne mogu da se „rastvore”, već samo da se iscepkaju na komadiće jer molekuli materije od kojih su napravljene nikada ne mogu da se razgrade prirodnim putem.
Kad čovek baci pogled na svu onu plastiku koju visoki vodostaj izbacuje na obale Dunava, plastične „krpe” na granama i nepregledne površine prekrivene bocama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ako gornje činjenice ima na umu, ne može a da se ne uplaši. Dunav je druga najveća reka u Evropi, posle Volge, i dok dođe do Đerdapa, prođe kroz Nemačku, Austriju, Slovačku, Mađarsku i Hrvatsku. I pre ili kasnije donese svaku bocu bačenu tamo. Jednog dana, čini se, zatrpaće nas!
- Plastična ambalaža i deponije smeća - kaže biolog Branka Nastasijević, rukovodilac službe zaštite i razvoja Nacionalnog parka „Đerdap” - dva su osnovna problema s kojima se suočavamo.
Zaposleni u Nacionalnom parku, ukupno njih 75, povremeno izlaze na obalu i akcijaški čiste naplavine, zajedno sa članovima lovačkih i ribolovnih udruženja. Bilo je ideja da se uključe i đaci, ali se odustalo - em svačega ima u smeću, em je blizu reka.
- Školsku decu sada edukujemo - kaže Branka Nastasijević.
Kad se već, očigledno je, zakasnilo sa edukacijom odraslih.
Decenijama su, naime, kontejneri sa smećem iz Donjeg Milanovca pražnjeni na deponiji u Ribnici koja se nalazi uz reku pet kilometara uzvodno! Pa voda to donese opet...
Prošle godine ta deponija je uklonjena, ali su ona u Tekiji i Dobroj kod Golupca ostale. I još desetak manjih, pa bezbroj seoskih smetlišta. Ima sela u Nacionalnom parku, kažu, i sa po šest-sedam đubrišta. Ili se smeće baca direktno u vodu, kao što je to slučaj sa naseljima uz Porečku reku, koja se u Dunav uliva neposredno ispod Donjeg Milanovca.
- Na čitavoj teritoriji parka, na svih 64.000 hektara - kaže Srđan Stepanović, direktor NP „Đerdap” - ne bi smelo da bude nijedne deponije.
Zaposleni u ovoj instituciji obilaze sela i dele kese za smeće, mole, objašnjavaju i ubeđuju... pa se otpad nekako skuplja i jednom nedeljno odvozi.
U NP „Đerdap” radi deset nadzornika, iako je sistematizacijom predviđeno duplo više. Ali nema novca za njihovo angažovanje.
Čini se, ni razumevanja za posao koji obavljaju. Nadzornici, naime, svako kršenje propisa kojim se park ugrožava samo mogu da prijave inspekcijama Golupca, Majdanpeka ili Kladova, preko kojih se proteže park. Onda sve, pod uslovom da inspektori podnesu prijave, ulazi u redovnu sudsku proceduru, sa žalbama i praktično neograničenim rokovima.
Tako, recimo, opstaje bespravna gradnja, često i na samoj obali.
- Dešava se da i osobe poznate javnosti iz medija, koje se izdaju za „ljubitelje prirode”, ne poštuju zakon i grade vikendice uz reku - kaže šumarski inženjer Nenad Radaković, rukovodilac nadzorne službe.
Kad bi se zakon sprovodio, još jedan problem NP „Đerdap” bio bi rešen. Ćumurane. Oko stotinak ovih „objekata male privrede” niklo je na teritoriji parka bez ikakvih dozvola, zagađujući vazduh i ugrožavajući saobraćaj na putu uz reku gustim oblacima dima. Još nijedna do sada nije uklonjena.
Ako nam je za utehu - a ne bi trebalo da bude! - obala na rumunskoj strani reke šareni se od vila i hotela. I naši susedi Đerdap su proglasili nacionalnim dobrom, ali se propisi o zaštiti tek kod njih ne poštuju. Sve ono što se vidi preko reke, bespravno je podignuto.
Nekad se naši i njihovi čuvari sretnu na vodi. Rumuni imaju savremeno opremljene glisere, a Nacionalni park „Đerdap”, koji obuhvata i stotinak kilometara uzdužne polovine toka Dunava - ima samo jedan čamac!
Gotovo da nam i nije potrebna evropska plastika, da Đerdap ne sačuvamo, dovoljan je i naš odnos prema ovoj lepoti...
Tajna đerdapske lale
Na rumunskoj strani Đerdapske klisure raste osobena vrsta lale, cvetova nešto manjih nego kod običnih, ali veoma lepih. Na našoj strani je nema, veruje se da su je uništile divlje životinje.
Branka Nastasijević priča da godinama uzalud od Rumuna traže seme, ali ovi ljubomorno čuvaju cvet.
Na pitanje novinara može li nekako da se do semena dođe "bez pitanja”, jer zaposleni u NP "Đerdap” često obilaze susede, gospođa Nastasijević zgranuto kaže da bi to bila krađa... i da će čekati da Rumuni promene mišljenje.
Jedinstven u Evropi
Nacionalni park Đerdap, osnovan 1974. godine, nalazi se na samoj granici sa Rumunijom. Prostire se na oko 100 km desne obale Dunava od Golupca do Karataša kod Kladova i obuhvata uzani šumoviti brdsko-planinski pojas, širine 2-8, koji se izdiže iznad reke od 50 do 800 metara nadmorske visine. Ukupna površina Nacionalnog parka iznosi 63.608, a zaštitnom zonom obuhvaćeno je 93.968 hektara.
Istorijski spomenici još iz rimskog doba, vrlo povoljna đerdapska klima, složena mreža klisura, kanjona i dubokih uvala, ovaj prostor izdvajaju kao jedinstven evropski rezervat rastinja i životinjskog sveta.
