Izvor: Blic, 16.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Peščana utroba Evrope
Peščana utroba Evrope
Dve stotine godina unazad Deliblatska peščara poligon je loših i dobrih namera ljudi. Hroničari zbivanja na ovom prostoru, veličine 350 kvadratnih kilometara smeštenog u Panonskoj niziji, beleže da su krajem 18. veka šume palile i uništavale turske ratničke horde. Kad su Turci proterani, lokalno stanovništvo je sečom šuma i ispašom stoke opustošilo kraj. Otvorila se tako velika peščana utroba čiju je sadržinu košava besomučno decenijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << razvejavala na plodne njive i ljudske naseobine.- Deliblatska peščara zovu i Evropska Sahara, kaže Sretko Munćan, inženjer šumarstva, iz šumsko-industrijskog kombinata 'Banat” koji posluje u okviru preduzeća 'Srbijašume”. Munćan je član tima od deset stručnjaka na čelu sa dr Slavkom Zlatkovićem čiji program ima za cilj da zaštiti šumu od požara. Uopšte, onima koji neprekidno brinu o ovoj šumovitoj oazi smeštenoj na peskovitoj podlozi, neprekidno su na umu dve brige. Prvo, kako smiriti nestašni pesak koga košava ovde može da vitla danima i tako izmeni lokalnu geografiju da je ne možete prepoznati. Drugo, velika briga je sprečavanje požara. Poslednji se dogodio 1996. godine. Po svemu sudeći prouzrokovao ga je čovek... Piroman, turista, prolaznik, šumski radnik.... Ko zna.
Ko od Beograda krene put rumunske granice, preko Pančeva i Kovina, može da doživi čaroban susret sa ovim šumskim carstvom, već po izlasku iz sela Dubovac. Pažnju skreću dve velike table na kojima piše: 'Pažnja, ovo je specijalni prirodni rezervat, opasnost od požara je izuzetno velika”.
Dok 'ladom” obilazimo jedno požarište gde umesto uništenog bora sada džiklja bagrem i glog, Zoran Jovanović, vozač u 'Srbijašumama”, kaže kako je 'lada” 'car za peskovito tle”. Američki i japanski džipovi su se ovde oprobali, ali nijedan ne može to što može ovaj ruski, tvrdi Jovanović.
Deliblatsku peščaru lovci iz Evrope poznaju kao mesto za prave užitke. Ovde mogu da odstrele kapitalne primerke jelenske divljači, divljih svinja... Između ostalog, ona predstavlja oazu brojnim vrstama koje su sa širih prostora poodavno nestale, poput banatskog sokola, orla krstaša, mravljeg lava...
Upoznajući gosta sa bogatstvom životinjskog sveta, seljaci će vam sa strahom pričati o ogromnim zmijama, dugačkim i po nekoliko metara, kojima se svaki dan na žrtvu prinosi jagnje. Njihov strah je neopravdan, reč je o smuku, bezopasnom gmizavcu koje ovde ljudi nekontrolisano ubijaju.
Priča za sebe su insekti. Naučnici su ovde izbrojali ravno 220 vrsta. Ali kažu da još nisu stavili tačku na prebrojavanje. Ovde se gnezdi i 94 ptičjih vrsta. Prvi jeleni su ovde doneti 1926. Dva primerka nisu izdržala. Postali su plen vukova.
Veljko Knežević, koji vodi brigu o lugarnici 'Dubovac”, i sam lovac kaže da sad ima oko 350 komada jelenske divljači u otvorenom lovištu i oko 190 u ograđenom. Prva srna je ovde stigla 1908. godine iz Lugoša u Rumuniji. U otvorenom lovištu ima oko 1.000 komada srneće divljači, a u ograđenom 30. Čopor divljih svinja sišao je sa Karpata, dolutao iz dunavskih ritova. Sada tu ima oko 800 komada divljih svinja, a na nju poseban pik imaju, naravno pored vukova, i lovokradice.
Uskoro će se završiti punih 185 godina rada na kroćenju peska. Pionir u tom poslu bio je 1818. godine Franjo Bahoven, službenik bečkog dvora. Posle 100 godina štafetnu palicu od Austrougarske preuzima Jugoslavija. Danas to čine ljudi iz 'Srbijašuma”. S. Dukić
