Izvor: Blic, 08.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pametniji uz Mocarta
Pametniji uz Mocarta
Savremeni čovek je prosto zapljusnut raznim muzičkim žanrovima i stilovima. Kako muzika utiče na čoveka, na njegovo zdravlje, psihu i socijalno ponašanje?
Psiholozi i biolozi kažu da muzika ima snažniji uticaj na čoveka nego druge vrste umetnosti. Do tog zaključka došao je doktor Patrik Ešven, lekar i muzičar, autor knjige 'Muzika i medicina'. Mnogo pre njega ruski naučnik E. Cijalkovski je pisao: 'Muzika je snažno uzbuđenje, moćno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << oruđe nalik na lekove. Ona može da truje i isceljuje. Kao što lekovi moraju da budu pod kontrolom stručnjaka, tako i muzikom treba da ‘barataju’ znalci.' Drevni Kinezi su verovali da muzika ublažava tegobe protiv kojih su čak i lekari nemoćni. Muzikolog iz Berlina, profesor Kristofer Riger, razradio je originalan metod muzikoterapije, zasnovan na izboru različitih kompozicija u zavisnosti od karaktera psihološkog problema. Po Rigerovoj koncepciji, terapeutsko dejstvo se sastoji u tome što se kroz muziku na slušaoca prenosi duševno stanje kompozitora u trenutku komponovanja dotičnog dela. Poslednjih deset godina muzika se na Zapadu primenjuje na tri načina: kao sredstvo za ublažavanje bolova, za kolektivno lečenje u bolnicama, naročito psihijatrijskim, i u svojstvu radne terapije.
Pravilno odabrana melodija blagotvorno deluje na bolesne ljude i ubrzava ozdravljenje. Neharmonična muzika menja krvni pritisak, ubrzava puls, menja ritam i dubinu disanja. Ritam se smatra 'srcem' muzike. Upravo on najviše utiče na fizičko stanje i emocije čoveka. Život našeg organizma je zasnovan na različitim ritmovima - ritmu disanja, rada srca, pokreta, smene aktivnosti i odmora. Istraživanje o uticaju ritma sproveo je američki etnolog Majkl Garner. On je izlečio svog prijatelja od alkoholizma. Poznato je da prilikom kontinuiranog konzumiranja alkohola iz našeg organizma nestaje prirodni alkohol (endogeni etanol), koji se stvara u našem organizmu u maloj količini. Zato alkoholočar mora stalno da 'popunjava zalihe' pomoću nove doze pića. Garner je otkrio da ritam bubnja povećava količinu prirodnog etanola, a psihološko stanje čoveka se vraća na normalu.
Da li svaka muzika blagotvorno deluje na ljudski organizam? Kakvi su prirodni mahanizmi njenog delovanja? Složenost problema se ogleda o tome što muzika kao sredstvo neverbalnog emocionalnog uticaja ne deluje toliko na svest koliko na podstvest. To podjednako važi za instrumentalnu i vokalnu muziku. U naučno-eksperimentalnim radovima naučnika, dokazano je postojanje psihičkih smetnji pod dejstvom roka (slabije kratkoročno pamćenje, snižen stepen razumljive komunikacije, razdražljivost, tuga, osećaj anksioznosti).
Najneobičnija je Mocartova muzika - nije ni brza, ni spora, ravnomerna je, ali nije monotona i savršeno je očaravajuća zahvaljujući svojoj jednostavnosti. To je svojevrsni muzički fenomen koji su naučnici nazvali 'efekat Mocarta'. Po mišljenju naučnika, muzika tog kompozitora doprinosi razvoju intelektualnih sposobnosti kod dece. CDC/JS Koja muzika se preporučuje?
- Protiv nervoze i razdražljivosti - Čajkovski.
- Protiv migrene japanski lekari preporučuju Mendelsonovu 'Prolećnu pesmu', Dvoržakovu 'Humoresku', Geršvinovog 'Amerikanca u Parizu'.
- Protiv glavobolje deluje poloneza Oginskog.
- San normalizuje Grigova svita 'Per Gint'.
- Krvni pritisak i srčani ritam normalizuje Mendelsonov 'Svadbeni marš'.
- Za bolje raspoloženje i protiv depresije preporučuju se džez, bluz, soul, kalipso i rege.
