Izvor: Kurir, 27.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PROGLEDAO UZ KOZE!
Napokon sam srećan, tvrdi Beograđanin Nenad Milovanović, koji već godinama živi u oronuloj kući svog dede u rudničkom selu Mutanj
GORNJI MILANOVAC - U rudničkom selu Mutanj, na idiličnom sastavku Dugog potoka i rečice Lomovi, iznad kojeg se u oblake dižu vrhovi Oštrelj, Parlog i Straževica, u oronuloj staroj kući već godinama samuje Nenad Milovanović (50), diplomirani mašinski inženjer iz Beograda. Živi na imanju svog dede Živote. Ostale retke kuće u okolini >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << su zamandaljene. U kući u kojoj živi Nenad sve je kao s početka prošlog veka. Isti utisak ostavljaju štala i druge zgrade, avlija donekle u neredu...
- Eto mene, samo da zatvorim koze pa da na miru porazgovaramo i da se počastimo - dovikuje Nenad vidno hramajući.
- Ma, ovo što hramljem nije mi od bolesti, ni iz rata, nego me rogovima udario jarac. Rešio sam da oplemenim rasu koza, pa sam nabavio alpskog jarca. Rekli mi stručnjaci da je to dobro. Međutim, taj moj pokušaj loše se završio, loše i za mene i za jarca. Ja hramljem i privijam Burove obloge, a on je u sušari. Evo, baš ćemo sada da probamo sušenu jarčevinu i kozji sir, koji sam pravim.
I, tako kozar sa beogradskog asfalta počinje priču o svom neobičnom osvajanju slobode.
- Bio sam profesor u školi i stalno sam deci govorio da u životu treba da rade ono što vole. Njima pričao, a sebe lagao. Sve do 1998. godine, kad je u meni nešto puklo. Pokupio sam stvari u dve-tri torbe i došao ovde s namerom da konačno za sebe osvojim slobodu. Tada sam sebi ličio na zeca koji je rođen i odrastao u kavezu i koga muči razmišljanje o tome kako će se snaći kad ga puste u divljinu. Dugo sam razmišljao čime da se bavim u ovoj divljini i na kraju sam se odlučio za gajenje koza. Imam 65 koza i 80 jarića i to je pravo bogatstvo - kaže Nenad i dodaje:
- Naravno, stekao sam i neko drugo bogatstvo, koje se ne ničim ne može izmeriti. Konačno sebe smatram potpuno slobodnim čovekom, koji sa sobom i svojim vremenom može da radi šta god hoće. Konačno sam svoj!
Veliki grad je, po Nenadu, mesto gde caruje grdna dosada. Još veći problem u velikom gradu je samoća, koja je teža od one u rudničkoj planini.
- Radim i po 18 sati dnevno, tako da o dosadi nema ni reči. Vodim računa o 14 hektara svoje zemlje i još ko zna koliko livada onih koji su odavno otišli iz sela. Muzem koze, kuvam i sirim oko 50 litara mleka, i to šaljem u Beograd, gde imam stalne kupce. Toliko je interesovanje za kozji sir koji ja pravim, da bih mogao da prodam i pedest puta više nego što proizvedem - završava Nenad.
