Izvor: Kurir, 02.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PEČALBARI
Rudari iz Makedonije, njih 60, koji su nekada radili u tamošnjem propalom rudniku „Zletovo“, danas zarađuju hleb u rudniku olova i cinka kraj Gornjeg Milanovca
GORNJI MILANOVAC - U letopisima varošice Rudnik i istoimenog rudnika nadomak Gornjeg Milanovca, ostalo je zapisano da su u srednjem veku iz utrobe planine Rudnik rudu olova, cinka i srebra iskopavali tada čuveni Sasi. Njihovo mesto danas su zauzeli rudari iz Makedonije, uglavnom iz rudnika „Zletovo“.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<
Nakon što je nekada čuveni „Rudnik“ zapao u poteškoće - privatizovan je. Većinski vlasnik akcija postala je beogradska firma „Kontago“, vlasnika Darka Vukobratovića, koji je preuzeo sve obaveze giganta na kolenima, sve zaposlene, kupio novu opremu i otvorio stalni konkurs za prijem radnika. Međutim, u ovom kraju malo se kome silazilo u podzemlje, što je širom otvorilo vrata rudarima iz Makedonije.
Prvi je došao Aleksa Kocevski, diplomirani inženjer geologije sa još jednim inženjerom i šest rudara. Prilikom svakog njegovog odlaska u Kratovo, Zletovo ili Probištip put „Rudnika“ u Srbiji krenulo bi još nekoliko novih makedonskih rudara da zarade parče hleba.
- Nekada čuveni rudnik „Zletovo“ je doveden do stečaja, potom je prodat Amerikancima, a oni ga prodali Indusima. Na stotine rudarskih porodica se našlo praktično na ledini. I, šta smo drugo mogli no, kao nekad, u pečalbu. Neki su otišli u rudnike u Moldaviji, Češkoj, Italiji, Grčkoj... a mi smo, izgleda, izabrali najubavo. Na Rudniku se ne ne osećamo ni kao pečalbari, ni kao tuđi - pričaju Oliver Dačevski, Vojče Jovanovski, Saša Simnovski Car... i još pedesetak rudara čekajući u punoj rudarskoj opremi da siđu u rudarsku jamu.
Jedan od najboljih i najbolje plaćenih je Simon Josipov Kobra (52), VKV bušač uskopa. To je posao koji se smatra najtežim u rudarskom zanatu.
- Posle 27 godina rada u rudniku „Zletovo“ sa porodicom sam ostao na ulici. Sada je drugačije! Jeste daleko, ali krajem svakog meseca idem kući na nedelju dana i nekako mi je toplo oko srca kada odnesem mojoj porodici platu od koje se živi - kaže Josipov.
Vlasnik rudnika je za makedonske rudare obezbedio pristojne uslove za život. Smešteni su u samačkom hotelu nedaleko od rudarskih jama, imaju besplatnu hranu, tri nedelje rade, a četvrtu provode sa svojim porodicama u Makedoniji, uz plaćen put u oba pravca. [ antrfile ]
SUZE ZA TOŠETOM
Rudari teško puste suzu, ali nisu izdržali da suzama ne ožale Tošeta Proeskog.
- Nije sramota zaplakati za takvim čovekom! Zvali smo naše u Makedoniji, zvali su oni nas, jer smo imali osećaj kao da smo izgubili nekog svojeg, najmilijeg. I, kako ne oplakati takvog mladića koji je bio dika cele Makedonije? Plakali smo jer smo izgubili čoveka koji je, posle Goce Delčeva, najveći čovek koga je Makedonija imala - ističu makedonski rudari.
NISMO STRANCI
Najbolji rudari u ROC „Rudnik“ mogu zarade i do 60.000 dinara, a to su primanja koja život znače za njihove porodice.
- Kao i svi pečalbari, i mi gledamo da ono što zaradimo sačuvamo i da tim novcem obezbedimo normalan život naših porodica. Istina, ovde, na Rudniku, narod nas je prihvatio kao svoje i ne osećamo se ni strancima ni pečalbarima, ali kada su pare u pitanju ponašamo se baš kao pravi pečalbari - skromno živimo u želji da što više odnesemo porodicama - kaže Saša Simonovski Car (35), takođe jedan od najboljih radnika.
