Izvor: Kurir, 04.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PACOVI JEDU DECU
U šatorskom naselju kraj gradske deponije u Kraljevu živi oko dve stotine Roma, kosmetskih izbeglica. Većina mališana obolela od astme
KRALJEVO - Najveći broj kraljevačkih Roma živi u dva odvojena naselja pod Grdičkim brdom. Lokalna samouprava, u saradnji s nevladinim organizacijama, pokušava da u njima uvede komunalni red. Ulice su asfaltirane, uvedena je kanalizacija. Ali, u gotovo neljudskim uslovima žive, međutim, romske porodice smeštene u tzv. šatorskom naselju >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << kraj gradske deponije. Zaboravljeni od svih, oni teško izlaze na kraj s boleštinama, siromaštvom i - glodarima.
Reč je o Romima izbeglim s Kosmeta krajem devedesetih godina koji su se najpre uselili u atomsko sklonište kod Spomen-parka, a odatle su premešteni na kraj grada, na parče opštinske zemlje, između aerodroma i gradske deponije. Zahvaljujući Lekarima bez granica i Komesarijatu za izbeglice, dobili su dvadesetak kontejnera, u kojima žive. Od tada, osim povremenih poseta aktivista Crvenog krsta i lekara, njima niko više ne dolazi u posetu.
- Ovde živi 220 Roma. Stisli smo se kao sardine. Gotovo svako dete je obolelo od bronhijalnih i plućnih bolesti, sve je više srčanih bolesnika. Potrebni su nam hrana, lekovi, sredstva za higijenu - kaže Alija Gaši, kojeg Romi smatraju starešinom kampa.
Osim bolesti i nemaštine, Romima iz šatorskog naselja velike nevolje zadaju pacovi, koji svake noći s obližnje deponije dolaze u kamp i zavlače se u kontejnere.
- Po celu noć ne spavam, stražarim! Imali smo nekoliko slučajeva da su pacovi izujedali decu. Ima ih na stotine. Jurimo se s njima do jutra - požalio nam se Adnan Salihi.
Brojni romski mališani goli su i bosi. Kod većine je otkrivena astma. Retko koje od njih ide u školu.
- S Kosova smo otišli kad sam bio u drugom razredu osnovne. Ovde nisam mogao da idem u školu, jer nisam imao šta da obučem i da obujem. Petkom i nedeljom sam na pijaci, prodajem nešto, moram od nečega da živim - priča petnaestogodišnji Bekim Salihi.
Priče stanovnika šatorskog naselja su istovetne. Sve ih muči beda i siromaštvo, deci ne mogu da kupe knjige, retko ih vode lekaru.
- Kad bi nam neko obezbedio makar jedan inhalator, ovde toliko smrdi, ugušićemo se. Toliki smrad koji dolazi s deponije ne možemo da podnesemo ni mi odrasli, a kamoli naša deca - žali se Safeta Curoli.
Prošle godine, zahvaljujući angažovanju Crvenog krsta, peskom je podasuto dvorište šatorskog naselja. Do tada, od blata u vreme kišnih dana gotovo se nije moglo prići romskim kontejnerima.
- Molim sve naše političare, opštinske i državne, da dođu i vide u kakvim uslovima živimo. Siguran sam da bi nam posle toga pomogli, jer kad čovek ovo vide, ne može da ostane ravnodušan - kaže Alija Gaši.
.jpg)
