Izvor: Blic, 05.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovde zatvorenike više ne tučemo
Ovde zatvorenike više ne tučemo
Upravnik najvećeg zatvora u Švedskoj je žena, jedan zatvor u Indiji takođe vodi žena. Međutim, u istoriji svih Jugoslavija nijedna žena nije bila upravnik zatvora. Do pre mesec dana, kada je kaznionu u Sremskoj Mitrovici, podignutu još za vreme Franca Jozefa, preuzela Olivera Jelkić. Rođena Novosađanka koja je šesnaest godina radila kao advokat u Sremskoj Mitrovici.
Da li je oduvek želela da bude 'šef svim robijašima', >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bilo je prvo pitanje za ovu više nego uspešnu ženu:
- Ne, apsolutno ne! Bilo bi smešno kada bih rekla da sam oduvek želela da budem to! - odmahuje rukom Olivera i seda u običnu fotelju, iako je pored njenog radnog stola postavljena izrezbarena stolica koja je nekada pripadala Slobodanu Peneziću-Krcunu i koja se nekim čudom našla u kabinetu bivšeg upravnika Trivuna Ivkovića.
- Prošlo je tridesetak dana, ali još uvek nisam sela na tu stolicu. Plašim se uroka, a znamo i kako je završio Krcun. A znate i Triva kako je završio ( u istražnom zatvoru u Šapcu, mada se Sremskom Mitrovicom proneo glas da je pre nekoliko dana njihov zemljak izašao na slobodu, prim. aut).
- Nekada je ovde bio i masivni, izrezbareni sto. Pravili su ga zatvorenici, ali je jednog dana završio u kući bivšeg načelnika! - kaže zatvorenik koji nam donosi kafu i koji je već sedam godina ovde u zatvoru.
U kabinetu nove upravnice nalazi se i pet portreta na zidu. To su svi bivši upravnici: Milan Kostić bio je prvi čovek ovog, kako su ga komunisti zvali, kazamata od 1918. - 1939. Najduže je vladao Dušan Milenković od dolaska partizana 1946. pa sve do 1981. godine. Taj staž nemaju ni najokoreliji zlikovci koji su ovde ležali. Sledeća dva mandata od po četiri godine ovde je vladao Dušan Komadinović. Od ‘92. do ‘94. godine vladao je Milan Krčedinac, a naredne dve godine Dragorad Sretenović. Nedostaje jedino portret Trivuna Ivkovića koji je bio upravnik od 1994. do 2000. godine. Olivera neće da se slika pored njih jer su, kaže, mnogo namršteni i ne odgovaraju njenom karakteru:
- Neko je skinuo njegov portret u vreme onih nemira u zatvoru i odneo ga ko zna gde! - kaže Olivera koja taj period ocenjuje kao period koji je išao od apsolutne zatvorske diktature do totalne anarhije koja je zavladala posle pobune. Većina zatvorenika se žalila da ih neki lideri-zatvorenici terorišu. Ovi su se, pak, žalili da ih zatvorski čuvari tuku i terorišu. Na kraju su se osuđenici šetali gradom bez ikakve kontrole. Pretilo je da dođe do potpunog kraha, ali je sada sve to regulisano.
- Sada, mogu reći, da se strogo primenjuje kućni red i da zatvorenike više niko ne tuče - objašnjava gđa Jelkić.
Ona kaže da je održala više sastanaka sa osuđenicima, da ih je i ranije sretala i da nema nikakav strah od njih:
- Doživljavam ih kao obične ljude koji su imali neki kiks u životu. Ne treba ih satanizovati, ali ni glorifikovati. Treba im omogućiti da svoju kaznu izdrže u korektnim zatvorskim uslovima. Iako sam žena, oni prema meni pokazuju dužno poštovanje, jer se ja ponašam krajnje korektno prema njima.
Upravnica Olivera za sebe misli da je pravedna, a da li je stroga to treba da kažu drugi. Za ovih mesec dana nije izrekla ni jednu najstrožu internu kaznu, kaznu od trideset dana samice. 'Za ovo vreme nisam imala ni jedan veliki ekces'. Dok se pozdravljamo sa upravnicom ona duhovito kaže stražaru:
- Pustite ove momke, oni su izdržali svoju kaznu! G. Katić Književnica
Olivera Jelkić je i renomirani pisac. Do sada je objavila osam knjiga, većina je namenjena deci, a najnovija 'Slučaj Babaroga', 'detektivski roman za decu', kako ga je opisala autorka, u izdanju Narodne knjige objavljena je pre par meseci.
