Izvor: Blic, 03.Apr.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovde su se i neki Albanci molili
italijanski vojnici u sastavu Kfor
Ovde su se i neki Albanci molili
Uz zaglušujuću buku francuskih oklopnih transportera, sa grupom Srba sa severa Kosova posetili smo manastir Visoki Dečani, sto kilometara južno od Kosovske Mitrovice. Nesnosna buka i prašina u čeličnom vozilu ne dozvoljavaju bilo kakav razgovor osam putnika u vozilu sa kojima je i jedan, do zuba, naoružani vojnik.
Na putu do manastira kroz Rudnik, Đurakovac, Rakoš, Peć i druga manja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mesta uobičajen današnji kosovski dekor: albanske zastave na kućama, na svakih par kilometara po jedna benzinska pumpa, gomile južnog voća ispred prodavnica...
U Peći 'uobičajena gradska gužva'. Francuski vojnik nam savetuje da spustimo čelične poklopce na prozorima transportera jer, kako pokazuje rukama, 'neki Albanac može i da raspali'!
Na potpuno uništenoj kasarni Vojske Jugoslavije na periferiji juga Peći na velikom stubu viori se albanska zastava. Malo dalje, na srpskom groblju samo pet-šest slomljenih spomenika na početku. Ostali spomenici i ograda su sačuvani.
Na putu kroz Dečane preslikan dekor. Skrećemo desno prema manastiru Visoki Dečani gde se održalo najveće bratstvo monaha na Kosovu. Pola kilometra ispred Dečana, veliki punkt italijanskog Kfora. Cevi tenkova okrenuti prema Dečanima. Uz mali zastoj i pozdravljanje vojnika konačno stižemo ispred kapije manastira. Tu je prava mala baza italijanskog Kfora. Čak šest tenkova, plus neka druga oklopna vozila. Oko samog manastira su četiri stalna punkta. Peti je na zvoniku koji se najjasnije ocrtava sa vojnikom koji stalno motri dogledom niz i uz Dečansku Bistricu.
- Ovde je bratstvo od 30 monaha i naš duhovni život teče normalno. Manastir je pevao bez prekida od dolaska Kfora. Čuvaju nas italijanski vojnici. Korektni su. Uglavnom manje grupe Srba posećuju nas nedeljom, a stalni posetioci su vojnici Kfora iz svih sektora sa Kosova - priča otac Sava Janjić koji se pre par meseci vratio bratstvu u Dečanima iz manastira Gračanica.
Starešina manastira, otac Teodosije, dočekao nas je, ali je ubrzo morao da nas napusti, imao je obaveze sa privremenim sedištem eparhije Raško-prizrenske u Gračanici. Prisustvujemo i nedeljnoj službi u crkvi. Tu je i nekoliko francuskih vojnika koji su uredno ispred glavnog ulaza manastira poređali oružje. Na ulazu s desne strane u manastir mnoštvo izloženih svetovnih knjiga o Dečanima, razglednice, krstići, tamjan i drugi crkveni rekviziti sa istaknutim cenama u markama i italijanskim lirama. Primećujemo brošuricu 'Sveti kralj Stefan Dečanski'. Prevedena je na nekoliko stranih jezika. Sve se dobro prodaje.
- U konacima manastira do kraja rata bilo je zbrinuto 200 albanskih porodica. Veliki broj njih je posle dolaska Kfora dolazio ovde da se zahvali i zapali sveće, ali su onda dobili pretnje od sunarodnika i više niko od njih ne posećuje manastir - kaže otac Sava. On priča da su albanski teroristi dva puta granatirali minobacačima manastir: februara i juna prošle godine, ali su projektili pali iza ograde Dečana, pa nije bilo štete.
Samo nekoliko meseci posle rata ovde se sklonilo nekoliko sprskih porodica koje su prošle godine otišle iz manastira. Sada je ovde samo monaško bratstvo, koje radi na ekonomiji, a tu su i umetnička i duborezačka radionica. U umetničkoj radionici koja je u drugom delu van manastirskog kruga četiri umetnika monaha stvaraju uz prigušenu crkvenu muziku.
- Ovde stvaramo ikone i druge vredne slike_arhiva poznatih majstora. Ovo su boje od žumanceta i sirćeta. Sve se dobro prodaje. Ikonu stvaram deset dana, a druge slike_arhiva sa više likova i više od mesec dana - objašnjava otac Arsenije koji vodi umetničku radionicu. On kaže da portugalski vojnici 'otkidaju' za 'Tajnom večerom' i daju bez dvoumljenja 3.500 nemačkih maraka, dok ikone imaju cenu od 1.000 maraka. U duborezačkoj radionici se rade podloge za slike_arhiva ikona, raznih crkveni predmeti kao i ukrasna vrata za crkve i drugi predmeti.
- Bratstvo čuva stoku oko manastira na livadama, dok su oko njih na udaljenosti italijanski vojnici koji motre okolo. Imamo pet krava, kokoške, guske, dvadesetak košnica sa pčelama. Sve nam je to potrebno. Ali po neke životne namirnice moramo 150 kilometara uz pratnju Kfora, do Rožaja. Poranimo ujutro dok nema gužve na putu i da tako ne bi bili na meti Albanaca kroz mesta kuda prolazimo - kaže otac Sava.
Manastir Visoki Dečani je potpuno odsečen za slobodne posete Srba. 'Nije jednostavno stalno ići uz pratnju Kfora i stalno tražiti od njih da vas prate, mada su oni zaista uvek spremni i žele da vam izađu u susret. Zbog odsečenosti, Danci su nam poklonili satelitske telefone pa tako održavamo vezu sa ostalim manastirima koji imaju telefone i svuda u zemlji', kazuje otac Sava Janjić.
Za malobrojnu grupu Srba sa severa Kosova manastirsko bratstvo je spremilo ručak u manastirskoj kuhinji. Na ručku su i francuski vojnici koji su nas dovezli čeličnim vozilima. Na trpezi su zapečen posan pasulj, krompir, sojine šnicle, sveža kupus salata, supa od paradajza, glavice crnog i belog luka, sok od domaćih jabuka bez dodataka šećera, domaće vino, baklave, jabuke, limun i pomorandže. Uz crkveni protokol ručak je svima godio. Francuski vojnici su bili najoduševljeniji. Z. V. Vlaškalić
