Izvor: Blic, 15.Dec.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Ovde smo rođeni, ovde ostajemo'
'Ovde smo rođeni, ovde ostajemo'
Bogosloviju Srpske pravoslavne crkve Sveti Kiril i Metodije u Prizrenu ne tako davno pohađali su budući pravoslavni sveštenici. Od juna prošle godine pripadnici nemačkog Kfora danonoćno štite Srbe, Rome-aškalije i pripadnike drugih etničkih grupa koje su ovde našle sklonište. U Prizrenu je pre ovog rata, prema nekim podacima, živelo između 12 i 15.000 Srba. Koliko ih je danas preostalo, niko sa sigurnošću ne može da potvrdi. U komandi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nemačkog Kfora kažu da ni sami nisu sigurni i da postoje dva podatka o broju Srba u Prizrenu. Prema jednom, ima ih između 30 i 40; a prema drugom, preostalo ih je više od 60.
Prizrenac Srećko Jakšić, koji je pod zaštitom u Bogosloviji oko 18 meseci, kaže da u ovoj ustanovi Kfor štiti 37 muškaraca, žena i dece od kojih je 16 Srba.
- U Prizrenu u svojim stanovima živi još oko 70 starijih Srba i Srpkinja, a u jednoj baraci na putu za Đakovicu boravi, takođe pod zaštitom Kfora, i devetoro Srba koji su ‘95. izbegli iz Krajine - kaže Jakšić. - Ostali smo sami, bez državne zaštite. Štiti nas Kfor. Penzije, plate i dečji dodatak niko ne dobija već duže vreme. Novine ne dobijamo po pet, šest meseci. UNHCR nam donosi hranu, a pomoć dobijamo i od Bogoslovije, kao i iz manastira Sveti arhangeli u koji se vratilo staro monaško bratstvo. Iz Kosovske Mitrovice, takođe, jedanput mesečno dobijamo pomoć. Pored ovoga, svi koji su stariji od šezdeset godina od međunarodne zajednice dobijaju mesečno po 65 nemačkih maraka - navodi Srećko Jakšić.
Kroz Bogosloviju je, prema njegovim rečima, za proteklih 18 meseci prošlo između 600 i 700 Srba.
- U avgustu prošle godine ovde nas je bilo 270, a danas ima samo 16 Srba. Ostali su u pratnji Kfora otišli u centralnu Srbiju - priča Jakšić.
Olga Filipović navodi da su do januara dobijali penzije koje je donosila gospođa Vera Ilanković, član bivšeg Jugoslovenskog komiteta za saradnju sa misijom UN na Kosovu. Gospođa Ilanković se, kaže Filipovićeva, u januaru posvađala sa sveštenikom i od tada preostali Srbi u Prizrenu ne dobijaju penzije. Otac Aleksa kaže da je sa gospođom Ilanković 'došlo do nesporazuma oko podataka'.
- Ona je tvrdila da je podelila 250 penzija, a prema našoj evidenciji, bilo je 136 ljudi - kaže otac Aleksa.
- U to vreme - nastavlja priču Olga Filipović - sa predstavnicima iz Beograda dolazili su i novinari i pitali nas zašto ne idemo u Srbiju.
- Mi smo ovde rođeni i želimo ovde da ostanemo, i nadamo se da ćemo da se vratimo u svoje kuće i stanove! - ubacuje se Jakšić.
U jednoj đakonskoj sobi smeštene su sestre Radislavka Todorović i Biserka Velikinac. Radislavka je pretrpela šlog i sedi u jednoj staroj fotelji glave naslonjene na jastuk. Biserka kaže da su imali kuću i stan. Sve je opljačkano, a nju (Biserku) su, priča, 'učke' bacile sa terase kuće.
- I majka naša Jevrosima bila je ovde u Bogosloviji sve do svoje smrti. Sahranili su je vojnici Kfora - navodi Biserka.
- Kada krišom krenem u grad, stare komšije mi kažu da ne izlazim iz Bogoslovije, da me ne ubiju, a ja nikom ništa nisam uradio. Ovde su zločine činili i još čine oni koji nemaju nikakve veze sa Prizrenom. A i naši su svakakvi. Jedno vreme bio sam na Brezovici, ali sam se zbog naših odatle peške vratio - ogorčen je Jovica Korolejić.
U drugoj đakonskoj sobi smeštena je porodica Ibrahima Morine, Roma-aškalije, kako ova etnička grupa sebe naziva.
- Na Landovici smo imali kuću. Prošle godine je zapali 'UČK' i strpa nas u nekakav zatvor. Hteli su da nas ubiju. Kfor nas jedva izvukao i smestio u Bogosloviju. Ovi iz međunarodne zajednice nam obećali da će da nam daju pasoše i da nas izvedu u inostranstvo. Od svega toga ostalo je samo obećanje - kaže Ibrahim.
Sonju Zupanić sa četvoro dece sreli smo u bogoslovskoj učionici. Kaže da je iz Beograda došla davno. Udala se za Rasima Zupanića i nastanila u selu Ereč.
- Još prošle godine Rasima su kidnapovali pa, kako sam čula, ubile 'učke'. Sedam meseci kasnije rodila sam još jedno, četvrto, dete koje otac nije ni video. Ovde smo tri meseca - kaže Sonja.
Od dolaska međunarodnih mirovnih snaga na Kosovo, u Prizrenu je kidnapovano ili nestalo oko sedamdeset Srba o kojima još nema nikakvih podataka. Ništa se ne zna ni o nestalih 26 Srba iz Suve Reke. Spaljeno je i opljačkano preko 400 srpskih kuća.
U komandi nemačkog Kfora kažu da njima, kada je bezbednost u pitanju, najviše prepreka čini to 'što ljudi ne zaboravljaju stvari koje su se dešavale'.
- Ako ljudi mrze jedni druge, ja ne mogu da ih na silu nateram da žive jedni sa drugima. Ta mržnja je negde u njihovim glavama. Potrebna je tolerancija, a za to je, po svemu sudeći, neophodno dugo vremena. Za sada nastojimo da omogućimo da ljudi žive jedni do drugih - kaže jedan od oficira nemačkog Kfora. E. B. Vic o automobilima
U Prizrenu su ulice zakrčene automobilima. Na Kosovu je u opticaju vic: 'Dođite na Kosovo, vaš auto je već ovde!' Na tezgama se prodaje sve i svašta. Sveže meso izloženo je na spoljnim stranama izloga. Preko puta Hotela 'Teranda' dileri menjaju sve vrste valuta, samo dinara nema. Na jednom mestu prodaje se mineralna voda 'prolom'. Ima i drugih artikala proizvođača iz centralne Srbije.
