Izvor: Blic, 22.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovde robijaju intelektualci
Kada bi se srpski zatvori rangirali po obrazovanju zatvorenika, smederevski bi bio van konkurencije. Nakon što su, udarajući recke po zidu, ovde dane brojali lekari zbog lažiranja penzija, njihove ćelije popunili su profesori prava. Ali, ako je zbog pritvorenika akademaca ovo elitni zatvor sa tri zvezdice, uslovi u njemu su, zbog nedostatka prostora, i dalje C kategorije.
U Okružni zatvor u Smederevu, uklešten u utrobi zgrada policije i suda u najstrožem centru grada, stižemo u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vreme ručka. Uz nelagodno zveckanje svežnjem ključeva, zatvorski stražar uvodi nas na sprat za osuđenike. Prazan je. Svi su u trpezariji.
Dok miris zaprške, miksiran sa isparenjima obuće, nagoni želudac na bunt, zavirujemo u ćelije. Skoro su okrečene. Nemaju više od desetak kvadrata, a dele ih po osmoro, šestoro, dvanaestoro. Tri i četiri gvozdena kreveta na sprat u svakoj. Obuća u hodniku. Da ne troši dragoceni kiseonik. Na zidu pod plafonom pravougaoni prozori sa masivnim rešetkama. Razgovor sa osuđenicima strogo nam je zabranjen, pa oni radoznalo izviruju sa ulaza u dvorište, gde su na puš-pauzi. Svi su „jednogodišnjaci", povratnici i novoosuđeni.
Na stepeništu koje vodi u pritvorski deo na drugom i trećem spratu, susrećemo dvojicu osuđenika. U trenerkama, kratko podšišani. Ne gledaju nikoga u oči. U mimoilaženju daju nam prednost pritiskajući leđa uza zid. Strah, disciplina, navika. Nešto jeste. Možda i prisustvo upravnika koji ih oslovljava prezimenima. Spuštaju poslužavnike s ostacima ručka iz „akademskog" dela, nazvanog tako jer su tamo i profesori prava iz korupcionaške afere „indeks". Njima nije dozvoljeno ručavanje za trpezarijskim stolom, pa profesore opslužuju osuđeni za razbojništva, pljačke, prevare. Tanjiri koji se odnose iz pritvora su prazni jer hrana je, kažu ovde, odlična. Poštuje se čak i verosipovest osuđenika, vegetarijanci, post.
Pre nego što će fotoaparat ovekovečiti pritvor, gde su trenutno 62 lica, zamandaljena su vrata svih soba. Iza teških, ružnih oker gvozdenih vrata, profesori, možda, spremaju svoju odbranu. Ne smemo da proverimo. Saznajemo samo da ih čuvari oslovljavaju profesorskom titulom. Čak i upravnik. Međutim...
- Profesori, doktori, krupni i sitni kriminalci, svi su pod istim tretmanom. Nema povlastica, ni privilegovanih. Čak su se profesori veoma dobro uklopili, ne žale se. Za pet meseci upravi nije stigao nijedan prigovor, kaže Mile Ilić upravnik zatvora.
Zatvor je, dakle, prebukiran. Proširenje nije moguće jer je zgrada pod zaštitom države. Novi zatvor van grada je možda najbolje rešenje. Za to sada nema para. Na izdržavanju kazne i pritvoru je za polovinu osuđenika više nego ranijih godina, pa je uprava je u vanrednom stanju na sve načine pokušavajući da obezbedi redovne uslove.
- Nedostaje posuđe za spremanje hrane, dušeci, tanjiri, pribor, umivaonici, tuševi. Magacini su premaleni. Kapacitet je 108 ljudi, a mi trenutno imamo za oko 40 odsto više. Problem je što pritvorenici iz istih procesa, kao što su indeks, auto-mafija, narko-mafija, ne smeju biti zajedno, pa smo morali da ih prosledimo drugim zatvorima - kaže upravnik Ilić.
Pritvorenici ne smeju da kontaktiraju sa osuđenicima, pa se i šetnje u skučenom dvorišu, iz koga se jedino vidi nebo, organizuju se na smenu. Pendrek se, naravno, upotrebi, ali retko, kažu čuvari. Ovde nije bilo zašivanja usta. Bilo je izlaženja u grad, uz časnu pritvoreničku da će se vratiti. Sada je ta praksa ukinuta, tvrdi upravnik.
Zatvor ima 22 sobe. Broj ljudi je tajna. Ipak, doznajemo da ih je oko 150. Samica je jedna, nedavno uređena i ima „stanara".
- Sređena je tako dobro da, zbog napornog rada, često poželim da se sakrijem tamo i odmorim malo - u šali kaže upravnik. Naravno, kad uvek iz nje može da izađe.
