Izvor: Blic, 22.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opkoljavanje Everesta
Opkoljavanje Everesta
Nije lako zamisliti Gorana Ferlana kako okopava vinograd. Samo dvadesetak dana pre bio je na himalajskom vrhu Barunce, visokom 7.129 metara Visinsku razliku između osvojenog vrha i Goranove Rume besmisleno je računati. Tri godine nakon pohoda na Mont Everest, Goran se u sastavu petočlane vojvođanske alpinističke ekspedicije ponovo našao na Himalajima. Uz Gorana, na vrh se popeo i Andor Luhović iz Subotice i ovo je prva zvanična državna ekspedicija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koja je osvojila neki od himalajskih vrhova.
- Za Himalaje važi priča da ko jedanput tamo ode uvek im se vraća. Tako se ni ja nisam dvoumio kad su me pozvali u ovu ekspediciju. Kad sam sleteo u Katmandu, kao da nisam odatle ni odlazio. To je jedan ludački grad. Prašinčina, uske ulice, gužva, rikše i krave, policajci sa bambusovim štapovima, klanje životinja na otvorenom i rojevi muva iznad tog mesa, psi bez dlaka, vašljiva deca, hašiš koji se kupuje na ulici.., sabira utiske Goran.
U osvajanju Baruncea najveća preprekao je bio kuloar – 240 metara ledene vertikale pod uglom od 80 stepeni. Tu je deo ekipe odustao, a gore su sa jednim šerpasom produžili Goran i Andor i vrh su osvojili na Uskrs, 27. aprila.
Po starom planinarskom običaju Goran je gore ostavio državnu zastavicu i igračku koju mu svaki pred svaki put da kćerka. Tim rekvizitima pridružio je i fotografiju Šiša Pagme, vrha koji mu je sledeći poduhvat. Iza njega je desetak osvojenih vrhova, među kojima i oni najteži kao što je Ama Dablam, takođe na Himalajima, ali po njemu se vidi da se neće smiriti dok nogom ne stane na Everest do koga mu je pre tri godine falilo nekih stotinak i kusur metara.
- Svako ima svoje ludilo. Neko ceo život provede čitajući novine ili sedeći u kafani, neko u kancelariji ogovarajući kolege. Imaš rođenje i smrt, a ono između kako ko iskoristi. Ja sam se odlučio za alpinizam i za ovih sedam godina koliko sam u ovoj priči ne mogu reći da sam se zasitio. Normalno, postoji granica kad čovek treba da kaže dosta je, ali ja ne znam kad ću to reći. Deset godina sam trčao maratone, možda bih sad mogao da plovim, kaže ovaj četrdesetogodišnji potpukovnik Vojske SCG i magistar nuklearne fizike.
Međutim, dok Goran ne zaokruži još neku tačku na svojoj planinarskoj karti more će morati da pričeka. A na pitanje o osećaju kad se osvoji neki planinski vrh, daje neočekivan odgovor:
- Nećete verovati, ali prvo što se kaže kad se negde popneš je 'hvala Bogu, nema više. Gotovo je, sad idem kući.' A cela filozofija penjanja i odgovor na pitanje zašto se veremo po tim vrletima je 'Zato što je gore'. Svi imaju svoje – gore i svako ima svoj Everest. R. Pivljanin Hiljadu alpinista kreće ove godine na Krov sveta
Mont Everest zovu planinom bez milosti što nije čudno s obzirom da je 175 ljudi izgubilo život u pokušaju da osvoji najviši planinski vrh sveta. Međutim, 50 godina nakon što su Edmund Hilari i Tenzing Norgej ostvarili taj podvig, Everest je još uvek san svakog alpiniste. Na krov sveta se već popelo 1.200 osoba, a rekordan broj - čak 1.000 - planira da to učini tokom ovogodišnjeg zlatnog jubileja pobede nad planinom koja se nalazi na kinesko-nepalskoj granici i koju lokalno stanovništvo naziva Čomolungma ili Majka boginja sveta, Nepalci ga zovu Sagarmata ili Boginja neba, a planina je zvanično nazvana Mont Everest 1865. u čast pukovnika sera Džordža Everesta, državnog geodeta Indije čiji je tim 1852. na kartu sveta prvi stavio Vrh XV.
Put do vrha nije bio nimalo lak. Brojne ekspedicije su kretale na Everest, ali niko nije stigao do samog vrha sve do pobede Hilarija i Tenzinga 29. maja 1953. Dvojica alpinista su uspela da se provuku kroz uzani prolaz između leda i stenja na 8.000 metara, u neposrednoj blizini samita. Ta poslednja teška stenovita barijera od tada nosi naziv Hilarijev stepenik. 'Sredili smo nitkova!', uzviknuo je oduševljeno Hilari, pčelar sa Novog Zelanda. Norgej, nepalski šerpas, bio je uzdržaniji: 'Čomolungma, zahvalan sam.' Dvojica muškaraca su se zatim rukovala, napravila nekoliko fotografija i, dok se šerpas pomolio bogovima što su im dozvolili da se popnu do vrha, Hilari se diskretno olakšao.
Dvadeset devet godina pre toga, u junu 1924, dvojica Britanaca su nestala u oblacima na 8.450 metara dok su se kretali ka samitu. Pionirski uspon britanskog nastavnika Džordža Lija Malorija i njegovog kolege alpiniste Endrua Irvinga bio je prvi zaista istorijski poduhvat u naporima da se pobedi snežni džin star 50 miliona godina. Njihov podvig je posebno vredan spomena jer je ostvaren bez savremene opreme koju koriste današnji alpinisti, kao i zbog toga što su na sebi imali samo vunenu i kožnu odeću. Malorijevo savršeno očuvano telo pronađeno je na obroncima planine u proleće 1999. Jedno pitanje i danas ostaje bez odgovora: da li se Malori nalazio na putu ka vrhu ili se sa njega spuštao? CDC/JS
