Izvor: Blic, 26.Maj.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oni kažu izdajnik, ja kažem patriota
Oni kažu izdajnik, ja kažem patriota
Vrata ulaza iz Knez Mihailove ulice, odmah pored restorana 'Grčka kraljica', otvorena su i vode u hodnik s čije leve strane viri kuhinja restorana brze hrane i devojka dignute kose. Dok služi sendviče, kaže: 'Suviše su glasni, bune se stanari. Ja, lično, nemam ništa protiv, samo da su tiši'.
Devojka misli na aktiviste 'Otpora'. Njena uputstva govore da se jezgro 'Otpora' nalazi gore, na prvom spratu. Ovde na zidu stepeništa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sitna škrabotina. Piše: 'Otpor. Zvrk.' Gore na spratu troje vrata. Na zvonu 'Otpor'. Na susednim vratima, nehajno odškrinutim, ugravirano u mesingu prezime: 'Milošević', a iza vrata domaćica kaže:
'Ne, ne želim ništa da govorim, možda bi moj suprug smeo nešto više da kaže. Samo da su malo tiši (pokazuje očima na susedna vrata), da ih je manje, da je manja gužva oko njih'. A suprug odmahne glavom, osmehne se i uz šapat reče: 'Ništa'. Odškrinuta vrata se zatvaraju.
A u unutra, u jezgru 'Otp- ora', pogled na desno plakat: 'Svako se češe tamo gde ga svrbi', pogled na levo čovek sedi za stolom, dodaje upisnice i javlja se na telefon (priča na srpskom). Malčice levo od njegove glave na zidu uputstvo: 'Posle sastanka pospremiti prostorije', a na sredini starog zida velika pesnica, tekst: 'Volim Srbiju' i u potpisu 'Otpor'.
To je to, sedište organizacije za koju vladajuće partije spremno tvrde da je leglo 'narkomana, terorista, plaćenih kriminalaca, izdajnika ove zemlje, fašistička mladež pod imenom 'Otpor', koja koristi sredstva i metode iz arsenala najmračnije prošlosti svetskog banditizma'.
Da vidimo gde je skriven taj arsenal. Okolo samo grupe mladića i devojaka koje se smenjuju tražeći pristup organizaciji.
Dnevno se učlani oko dvesta ljudi. Do sada je u Srbiji učlanjeno 60.000 taman zausti da kaže čovek za stolom, kad ga prekide mladić:
Doveo sam novog aktivistu! a 'novi' priča:
Iz Železnika sam. Hoću da se učlanim. Nemam ništa novo da kažem. Imam 26 godina, završio sam višu poslovnu školu, šest godina na birou. Putovanja po inostranstvu? Znaš još neki vic? Nemam devojku, u očajnom sam materijalnom položaju. Živim kod roditelja, znači stambeno ugrožen. Ne dobijam džeparac. Kako se oblačim? Nikako, vidi se po meni, nosim stvari stare pet-šest godina. Piši ime slobodno, nema više skrivanja: Goran Krstić, nikad nagrađivan, nikad osuđivan.
Došao sam po lepak. Sinoć sam lepio po Voždovcu, ortaci gledali levo, desno i videli batinaše, dali signal i pobegao sam, ali ostala mi kanta. Da, ja sam taj što lepi. Oni kažu izdajnik, a ja kažem patriota! Ćale mi je profesor matematike, mama radi u prodavnici i imam još dva brata. Imamo šta da jedemo, ali računar, nova tehnologija i slično za nas ne postoje, ali ovde je reč o slobodi, o životu, ne toliko o materijalnom priča dvadesetogodišnji Jovan.
Na stolici pored njega šezdesetdevetogodišnji profesor fizike Jovan Ć. ćutke popunjava listić i postaje aktivista 'Otpora'.
D.J. (21) napumpanih mišica, plavooki je bilder koji seda na mesto s kojeg je profesor taman ustao:
Radim kao redar po klubo- vima, diskotekama, trenirao sam kik-boks. Gledam ove studente, dečake što ih biju po ulicama samo zato što lepe plakate, pa mi ih žao. E, pa pogledajte me, sada će morati mene da biju, a nije mene džaba jurio komšija da batinam aktiviste za 75 maraka po danu. Nisam pristao, naravno, nego mi dao ideju, ja ću da ih branim dok oni lepe.
Bahatost, preterivanje, primitivizam, batinašenje... hoću da to nestane i zato sam tu, da pomognem kaže D.J.
Da vam pokažem, nisam još patentirao, ali hoću srpski avangardni sat ide unazad i pokazuje tačno vreme. Ja sam bivši policajac. Bio sam u uniformi na ulici u vreme demonstracija '96/'97, i kada je po naredbi trebalo da bijem narod, ja sam se okrenuo, odbio zadatak i branio svoj narod, odmah sam suspendovan priča S.P.
U susednoj prostoriji četiri mladića sede za stolom, peti stoji oslonjen na vrata, šesti je kod prozora i sedmi za računarom. U uglu sobe zastave Srbije i 'Otpora'.
Znači to je to terorističko jezgro? Gde vam je oružje?
Nama u srcu, nekom u petama! odgovaraju.
Nisam ja u 'Otporu', samo ih podržavam, jer pokazuju da ih nije strah i jer im je kao i meni sranja preko glave, ponižavanja, ubijanja, batinanja, ratovanja, laži, inflacija, nedostatka svega i svačega... Patriota sam, naravno, volim Srbiju, mrzim vlast, opoziciju, takođe, i to ne znači da sam za anarhiju, već za slobodu kaže Nemanja.
Koliko vas ima u Srbiji? pitanje je upućeno mladiću koji sedi na čelu stola i mahom vodi razgovor, a on odgovara:
Ne znam, nisam ti ja ovde ništa, mi nemamo lidere i nemamo hijerarhiju, ja sam samo aktivista, student Prava treće godine. Tanja Nikolić-Đaković
.jpg)
