Izvor: Blic, 25.Okt.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Omiljeni neprijatelji
Omiljeni neprijatelji
Jedan je za Srbiju do Virovitice, drugi za Vojvodinu kao republiku. Obojica imaju kratak fitilj i brz, opak jezik i ne znaju kada je vreme da stanu. Obojica su, takođe, okruženi vernim, naoružanim telohraniteljima. Ali, jedan od njih danas je na štakama i drugi je, čini se, uzeo to u obzir.
Njihov duel organizovao je Treći kanal, tačno u devet uveče. U jednom od desetak polukružnih separea u holu Centra 'Sava' sedelo je desetak policajaca >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zavaljenih u crne, kožne fotelje. Vodili su sasvim obične, privatne razgovore. Oni kažu da su tu i inače i da 'večeras nije nikakvo izuzetno veče'. Portiri su obavljali svoj posao, ne preterano zainteresovani za goste koji treba da pristignu, ali je zato u redakciji Trećeg kanala blago podignuta tenzija.
- Nisam imao mnogo vremena da se pripremim za emisiju, ali sve je u redu - kaže Igor Miklja, voditelj.
A onda portiri upozoravaju: 'Odmaknite se, ide Čanak!'
Hodom koji mu izaziva teške muke, oslonjen na štake, i okružen sa sedam, osam telohranitelja Čanak je ušao u prostorije redakcije. Njegovo kretanje je usporeno, žali se na bolove. Podseća voditelja da emisija mora da traje samo jedan sat, jer u deset časova ima sastanak u DOS. Narednih deset minuta nagađali smo da li će vođa radikala uopšte doći.
- Nema ga u Skupštini - kaže neko - verovatno je krenuo.
I zaista, deset minuta pre početka emisije on je stigao u pratnji Aleksandra Vučića i svog obezbeđenja. Za to vreme, Čanak je tiho razgovarao sa članovima redakcije, i glas mu se nije ni za delić izmenio kada je njegov politički protivnik ušao u istu prostoriju.
Do tada čvrsto stisnute vilice, Šešelj se blago osmehnu (ovaj osmeh retko se može videti kada njegov javni nastup krene). Rukovao se sa Čankom, raspitujući se zainteresovano i brižno za njegovo zdravlje.
- Ti si moj omiljeni neprijatelj - rekao je dobrodušno Čanak.
- Ti si rekao: 'Zapušite nos i glasajte za DOS!'. To je prvi put da te nacija poslušala (blagi osmeh).
-Šta je, živ si? - uzvratio je, takođe uz iskren osmeh, Čanak.
-A, što? Nije trebalo da budem?
-Ne, naravno, drago mi je da te vidim. Radujem se tvom suđenju.
Dok su oni opušteno ćaskali, često se vraćajući na Čankovu nezgodu (bio je tri i po meseca nepokretan posle saobraćajke), Vučić je sedeo sa strane, ne progovarajući ni reč. Na pitanje: 'Umorni ste?', odgovorio je jetkim šapatom: 'Jesam. (pauza) Umoran sam od života.'
Šešelj i Čanak su evocirali uspomene sa prethodnih susreta. Složili su se da je prvi duel bio još 1991. godine.
- Da, tada si mi spasao život - rekao je Čanak.
- Kako?
- Nekoliko dana posle duela zatvorili su me. Bio sam do tada nepoznat javnosti, ali ti si skrenuo pažnju na mene, inače bih bio zaboravljen u zatvoru.
Pred ulazak u studio, upitani su da li im treba šminker, odbili su.
Dok je emitovana špica oni su i dalje ćaskali, Šešelj se raspitivao kako je Čanak prošao u bolnici... Onda su se kamere usmerile ka njima i predstava je počela. Šešelj je nastupio s jakim smehom, potpuno drugačijim od onog koji se mogao čuti ili videti par minuta pre nego što su kamere uključene. Vučić je posmatrao duel u redakciji, skidajući i oblačeći kaput više puta. Čankovi telohranitelji sedeli su u jednom separeu, Šešeljevi u drugom. Da li im je to deo posla ili ne, ne znamo, tek, bili su zainteresovani za dešavanja u studiju. Smejali bi se tiho i jedva primetno kada bi njihov šef poentirao, bez komentara i suvišnih reči. Uglavnom, dva sata tišine.
- Gde su pare, gospodine Šešelj? - ponavljao je pred kamerama Čanak, a Šešelj se hvatao za 'velike teme', ali odgovarajući:
'Požurite da mi što pre organizujete suđenje. Sve znam. Ako me ne likvidirate pre toga (smeh) sve ću ispričati! Sudite mi što pre!'
Šešelj je hteo još priče. Ali duel se završio. Razdvojili su se kao pravi neprijatelji, ne osvrćući se jedan za drugim, u pratnji telohranitelja. Dvojica policajaca, tek pristigli, pitaju: 'Je l’ bilo interesantno? Nešto smo propustili?” Tanja Nikolić-Đaković
