Izvor: Blic, 03.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ometeni i zlostavljani
Ometeni i zlostavljani
Drpaju mi dete za sise, zavlače joj ruke u gaćice, izvode obesne bludne radnje kad god hoće, ono ne može i ne ume da se brani. I nema ko da je zaštiti. A ja samo nemoćno i nemo mogu da plačem u sebi, moja suza nikoga neće opeći... - kaže Gordana.
- Sina su mi na studen studeni skinuli Cigani golog, i dok se smrzavao, terali ga da onaniše, a oni okupljeni urlikali i zabavljali se, sramno ga ponižavajući - priča Jasna.
- >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Pokušali su da mi siluju ćerku, sasvim slučajno nisu završili posao. Kada sam socijalnog radnika Ivana preklinjala da mi sačuvaju dete, on je odgovorio: 'Šta bi joj falilo i da je siluju, ona je već odrasla devojka' - kroz suze govori Divna.
- Ćerka mi je na času biologije dobila astmatičarski napad, i dok je kolutala očima gušeći se, nastavnik ju je izbacio napolje da ne širi bacile - priseća se Jovan.- Dete nije uspelo da iz prvog puta uvrze konac u iglu, nazvao ju je nastavnik zbog toga kretenom kompletnim. Kada sam ga molila i preklinjala da mu pruži samo malo više ljubavi, odgovorio mi je pitanjem: 'Hoće li joj se povećati koeficijent inteligencije od toga?' - jada se Božana.
Primeri koje smo naveli, a ima ih još mnogo, odigravali su se, prema tvrdnji roditelja, u beogradskom Srednjoškolskom centru 'Petar Leković' za decu ometenu u razvoju.
Prilikom nedavnog savetovanja o rehabilitaciji i edukaciji osoba sa posebnim potrebama, direktor ove škole Vladimir Fuštić rekao nam je da ne zna za te slučajeve i da je to maslo protivničkog tabora, jer je uskoro reizbor, da bi potom, na naše oči, prišao jednoj od majki i zapretio joj 'da ne talasa', bučno se prepirući sa njom.
Uvodničar na savetovanju, prof. dr Dušanka Andrejević priznaje nam da je to opšte poznat problem, poznat svima osim g. Fuštiću, i da je reč o vaspitno zapuštenoj deci i deci bez roditeljskog staranja, uglavnom Romima, koji intelektualno nisu zaostali. Ali, ponavljaju razrede i po nekoliko godina, pa u nezahvalnom izboru - prepustiti ih ulici i kriminalu ili centru za ometene u razvoju - opredeljivala se i sama za ovo drugo, jer ne zna šta će sa njima, mada su joj iz pritužbi roditelja poznati slušajevi koje smo naveli. Ne samo za tu školu, već gotovo za sve vaspitne ustanove tog tipa, tvrdi ona.
Radica Dopuđa, socijalni radnik iz Sremske Mitrovice, optužila je na savetovanju Fuštića da im je jedina briga kako da iskoriste tu decu, umesto da se brinu o njima, pa za radionice nabavljaju materijal po povlašćenim cenama, a proizvode prodaju bez kontrole i ne zna se gde taj novac odlazi, naglašavajući da nije o malim sumama reč. I u njenoj školi evidentan je problem sa zapuštenom decom, Romima, tako da su prinuđeni više vremena da provode štiteći štićenike ometene u razvoju, nego što mogu da im se posvete na edikuciji i osposobljavanju.
- Evidentan je i problem kadra. Ti nastavnici, koji nisu uspeli da se zaposle na boljim mestima, i rade tu gde rade, protiv svoje volje i ambicija, projektuju svoju mržnju na decu i, u stvari, mrze decu sa kojom rade. Šokantni i užasavajući slučajevi koji, nažalost, nisu retki, produkt su toga - kaže Dopuđa.
Zbog svega toga, majka Ljiljana Bugarski umesto radosti zbog đaka školarca, piše: 'Kada mi je dete u školi, osećam se kao da me neko drži nad provalijom i ne znam kada će me pustiti.'
Ostali se plaše da spominju imena, pa i slučajeve, da ne bi bilo još gore, jer njihova deca nisu u stanju sama da se zaštite. I plaču nemo i nečujno, u sebi. A suza njihova nikog do sada opekla nije. Rajko Rosić
