Izvor: Blic, 07.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ohrid, od bisera i vina
Bio sam u Ohridu prošle sedmice, prvi put nakon 25 godina. Tokom ovih četvrt veka u mom sećanju pomešali su se prvi neposredni utisci, školske lekcije iz geografije, televizijske reportaže emitovane nedeljom pre podne i razglednice, i sve mi je sada izgledalo poznato, isto... - ogromno plavetnilo i kuće čije su bele fasade ispresecane tamnim drvenim gredama, a spratovi se nadnose nad prizemlja i trotoare. I prepune ulice u trgovačkom delu.
A onda u velikom zapuštenom zdanju u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << centru grada prepoznam nekadašnji ponos turističke ponude, hotel „Palas" - privatizacija ga je, izgleda, mimoišla ili je zapao lošim gazdama. A bronzani kip Svetog Klimenta, „visok šest metara", kako piše na postolju, doslovce blešti na suncu - postavljen je, i to piše, 9. avgusta prošle godine. Još nezavršene zgrade, džinovi od betona i crvenih blokova izdižu se nad potamnelim krovovima u starom gradskom jezgru kao veliki prištevi, a natpisu složenom od kamenih gredica na pročelju Doma vojske promenjen kraj - preko beličastih tragova JNA nalepljeno ARM, skraćenica Armije Republike Makedonije.
Potonuo u razmišljanje o starosti i prolaznosti, prvo sam mislio da više i ne čujem dobro - morao sam sagovornike da molim da ponavljaju to što mi kažu, a onda sam se utešio zaključkom da je moje poznavanje makedonskog, stečeno tokom služenja vojske u Skoplju, iščilelo. Istina je, međutim, bila drugačija - tada su gotovo svi Makedonci sa mnom govorili na srpskom. Sada su, po pravilu, mlađi od trideset - oni što nisu rasli u Jugoslaviji - odgovarali na svom maternjem jeziku. (Beležim ovde, sa osmehom i setom, sećanje na čisti „hrvatski srpski" jednog konobara - očigledno se školovao u Opatiji.)
Osamdesetih godina Ohrid je imao 40.000 stanovnika, sada između 50.000 i 60.000, a kažu da tokom leta u gradu bude i sto hiljada. I mnogi iz Srbije imaju stanove ovde u koje dolaze na letovanje jer Ohrid je, pre svega, turistički grad. Bivše bratske republike prodale su svoja radnička odmarališta i sada su pretvorena u hotele, a duž obale izgrađeni su i novi. Privatizovana je i bivša Titova vila „Gorica", gde je '91. održan čuveni sastanak jugoslovenskih lidera koji je označio konačni raspad bivše države. A na kablovskoj televiziji u hotelima sada gosti mogu da biraju između pet-šest makedonskih kanala, nekoliko bugarskih i grčkih, prvog i drugog programa HRT i „Pinka", satelitskog BK, RTS, televizije Dragane Mirković i desetak evropskih.
Domaći gosti, kaže jedan poznavalac turističkih prilika, a on tu računa i one iz Srbije, zadovoljavaju se plažama (zaista lepim!) i večernjim provodom po kafanama, dok stranci, kojih je u poslednjih pet godina upadljivo više nego ranije, veliko interesovanje pokazuju i za istorijsku baštinu. Ohrid, naime, ima 365 crkava i manastira i neki od njih predstavljaju dragulje evropskog kulturnog nasleđa. Domaćini će s ponosom pomenuti manastir Svetog Nauma iz 900. godine, razaran i obnavljan kroz vekove, tako da je sadašnje zdanje podignuto na razmeđi 16. i 17. veka, a freske poslednji put živopisane 1806. Posle mira sklopljenog u Bukureštu, deo obale sa manastirom pripao je Albaniji, ali je kralj Aleksandar za njega dao deo Skadarskog jezera, pa je tako ostao u Makedoniji.
Neizostavna tačka na svim turističkim rutama je i crkva Svetog Klimenta, ponos mlade makedonske države. Na mestu gde je u petom veku postojala ranohrišćanska bazilika, a krajem devetog veka bila izgrađena crkva Svetog Pantelejmona, koju su Turci srušili i na njenim temeljima podigli džamiju da traje do velikog zemljotresa 1912. godine, pre tri godine počela je gradnja velikog hrama u sklopu uređivanja arheološkog kompleksa i budućeg univerziteta koji takođe nosi ime ovog sveca i prosvetitelja. Zahvaljujući umešnosti neimara, ali i materijalu - isti kamen korišćen je i za raniju crkvu i za džamiju - crkva izgleda kao da je stara vekovima i oku običnog posmatrača izmiču razlike u starosti između nje i crkve Svetog Jovana Kanea, sazidane krajem 13. veka. (A pre tri decenije, jedna od popularnijih vrsta cigareta u onoj Jugoslaviji zvala se, po ovoj crkvi, „kaneo".)
A kad je o autentičnosti reč, bez premca je vinarija u centru grada - već 134 godine zgrada u kojoj se nalazi nije menjala namenu. Vlasnike i firme jeste - sada se nalazi u sastavu „Skovina", proizvođača vina u ekspanziji. Nastao privatizacijom nekadašnjeg kombinata „Skopsko polje", nekoliko godina unazad pročuo se u svetu, a samo tokom 2006. u Srbiji je više nego udvostručio prodaju. Ohridska „Skovinova" vinarija tako je postala nezaobilazna odrednica u svim turama stranaca i „domaćih" turista, zajedno sa prodavnicama ohridskih bisera, sedefnih kuglica koje se proizvode od riblje krljušti po tehnologiji čiju tajnu znaju i ljubomorno čuvaju samo dve ohridske porodice.
