Izvor: Blic, 01.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ofanziva novog globalnog jezika
Ofanziva novog globalnog jezika
Tokom dugog niza godina ljubitelji esperanta su postali debelokošci. Još od vremena kada je izvesni poljski Jevrejin izmislio ovaj jezik 1887. u nadi da će podstaći približavanje različitih kultura, cinici mu se podsmevaju kao idealističkoj sekti jezičkih osobenjaka i čudaka. S obzirom da se radilo o tako ambicioznoj i bezizglednoj ideji - tri četvrtine reči su iz romanskih jezika, a ostatak iz slovenskih, germanskih i grčkog jezika - >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << on je ipak doživeo svoj trenutak slave. Sadam Husein se osećao toliko ugroženim da je proterao iz zemlje jedinog nastavnika esperanta za vreme svoje tiranske vladavine. A milijarder Džordž Soroš mu duguje svoj životni uspeh - pobegao je iz Mađarske za vreme održavanje svetskog kongresa esperanta 1946. u Švajcarskoj.
Kad čujete priče sve većeg broja ljubitelja esperanta, rekli biste da njegovi najslavniji dani tek predstoje. Iako se teško dolazi do pouzdanih brojki - a u postojeće je teško poverovati (Univerzalno društvo esperantista tvrdi da ovim jezikom vlada osam miliona ljudi) - esperanto se izgleda munjevito širi na zemlje u razviju u Africi, Aziji i Južnoj Americi. 'Zahvaljujući Internetu, zapazili smo da imamo sve više pristalica u Kini i Brazilu', tvrdi Hamfri Tonkin, profesor engleskog na Univerzitetu Hartford i bivši predsednik Univerzalnog udruženja esperanta. U međuvremenu, šačica najzagriženijih entuzijasta se zalaže za to da on postane zvanični jezik EU! I stvarno, esperanto je savršen lingvistički model za savremeno doba, za naše vreme u kome globalne barijere nestaju zahvaljujući slobodnoj trgovini, imigraciji i Internetu, a ljudi svih interesovanja komuniciraju više nego ikada ranije.
Oživljavanje entuzijazma za ovaj jezik posebno je došlo do izražaja početkom avgusta u Geteborgu u Švedskoj, gde je održan 88. godišnji Svetski kongres esperanta. Oko 1.800 članova Udruženja esperantista - iz tako različitih zemalja kao što su Japan, Izrael, Nepal i Brazil - siti su se ispričali na jeziku koji liči na mešavinu odsečnog italijanskog i umekšanog poljskog. Organizatori su izjavili da je posećenost bila za 20 odsto veća nego prošle godine. Broj vebstranica na esperantu je drastično skočio sa 330 u 1998. na 788 u 2003.
Dakle, u čemu je njegova privlačnost? Za razliku od onog drugog globalnog jezika, esperanto izjednačava sve ljude ovog sveta; engleski je maternji jezik za samo deset odsto svetske populacije, ali oni očekuju od svih ostalih da ga znaju ili barem razumeju. 'U Aziji su ljudi svesni jezičkog problema, jer svi govore različite jezike', kaže Džon Vels, profesor fonetike na Univerzitetskom koledžu u Londonu. 'Mnogi smatraju da engleski ne mora da bude jezik za šire sporazumevanje.'
Većina poznavalaca esperanta još živi u Evropi, gde ga je i izmislio izvesni Ludovik Zamenhof, pod pseudonimom doktoro Esperanto (što znači, 'onaj koji se nada'). U njegovo doba, ljudi su se odmah zainteresovali za esperanto jer ga je pet puta lakše naučiti nego engleski i deset puta lakše nego ruski; Lav Tolstoj ga je navodno naučio za četiri sata. Uporedo sa popularnošću esperanta, rastao je i strah od novog jezika, naročito među tiranskim vladarima. Hitler je smatrao da Jevreji mogu da ga iskoriste da bi lakše stekli dominaciju. Staljin je, zaplašen idejom o globalnoj komunikaciji, poslao na hiljade poznavalaca esperanta u sibirske gulage. Tako im se broj polako, ali sigurno smanjivao.
Danas Evropljani koji znaju esperanto pripadaju starijoj generaciji koja je rasla u vreme hladnog rata, iako studenti u Poljskoj i Mađarskoj i danas mogu da brane doktorat na tom jeziku. Mnogi smatraju da esperanto duguje svoju popularnost u zemljama u razvoju sve većoj odbojnosti prema engleskom kao jeziku globalne trgovine i političke retorike.
Slične nade su se mogle čuti od momenta kad je Zamenhof lansirao svoj egalitarni jezik. Ali, u današnjem sve manjem svetu, esperanto nije mogao da izabere bolji trenutak za svoju ofanzivu. CDC/JS
