Izvor: Blic, 26.Feb.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ofanziva na zlatiborskog vuka
Ofanziva na zlatiborskog vuka
Kuku, meni, pa na Zlatiboru ovoliko partizana nije jurilo četnike ni bežalo pred Nemcima - 'Valjalo bi da jedna grupa lovaca krene u poteru za lopovima što kradu ‘golfove’ po Užicu i Zlatiboru', čulo se u subotu u zoru na lovačkom zbornom mestu na Zlatiboru, gde je po pasjem vremenu oko hiljadu lovaca iz Srbije, Crne Gore i RS čekalo komandu za početak devetnaeste po redu 'ofanzive' na zlatiborskog vuka. A koliko dva dana ranije, dok je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Dragan Veselinov, republički ministar poljoprivrede, zvanično otvarao IX sabor lovaca, vukovi su imali obilnu gozbu u torovima Radosava Jojića i Radmile Dumonjić iz semegnjevskog zaseoka Džambasi.
Da nije vučje gladi, koja je ove zime na Zlatiboru utoljena sa blizu 200 ovaca, mnogi bi - pri pogledu na dva bataljona naoružanih lovaca i njihovu preteću voznu i telekomunikacionu opremu - u startu navijali za zlatiborskog 'lopova'.
Krenuli lovci put zlatiborskih vrleti i šuma različito uniformisani, počev od uniforme kraljevske vojske, pa do vojnih uniformi iz poslednjih srpskih ratova. Različito bili i naoružani, počev od stare 'vinčesterke', pa do izraelskih snajpera...
Krenuli lovci po vučju kožu, namerilo hiljadu lovaca da ukeba lukavog zlatiborskog vučka, a Borivoje Šišović, rođeni Zlatiborac, zavrte glavom i nasluti: 'Očekujem duplo veći ulov nego prošle godine... A prošle godine nismo ni videli vuka'.
Posle desetak i kusur kilometara vožnje po snežnoj mećavi, deo motorizovane kolone od par stotine lovaca stiže u selo Ribnicu. Mobilni '063' lovci zaključiše da nemaju 'domet', a mobilni '064' se javiše... 'Mama, dobro sam, sada idemo na vuka'...
Padao onaj suvi 'prgavi' sneg, duvao severac, bilo skoro minus deset dok su smrknuti lovci gazili treći kilometar prtine prema uzvišenju Kobilja glava. 'Nema, brale, ni traga od vuka... Lopov je on, osetio šta ga čeka, zbris’o u neku rupu i greje guzu kraj vučice!' 'Zima, bre, jebeš vuka, ajde da negde maznemo neko jagnje i idemo u hotel!', pričali i predlagali lovci, a onda je na vrhu Kobilje glave lovni starešina Mile Dučić preuzeo komandu:
- Ljudi, ‘oćemo li da ‘vatamo vuka?! E, ovako: Malo mlađi ljudi neka pođu levo, za Živoradom, a ostali neka pođu desno... Koliko ja vidim, niko neće levo!? - ljutio se Mile, ali je posle malo oklevanja oveća grupa lovaca ipak krenula niz strminu, pa preko nekog potoka zamakla u šumu.. Ali, od vučka ni traga ni glasa. Lovci, Milan Starčević sa Zlatibora i Milorad Šutobradić iz Umke, ostali su malo u pozadini, kraj džipova i sa puškama o desnom ramenu. Požališe se i na loše vreme i na lukavost vučiju...
I dok su neki lovci čekali da im vučko bane pod točkove džipova, a drugi ga tražili po zlatiborskim vrletima, za jednim od stolova u restoranu Hotela 'Palisad' zase(da)o je lovački štab i preko raznih telekomunikacionih aparata pratio akciju na terenu. 'Viđen vuk u Ribnici! Daj tamo pojačanje!', čulo se sa komandnog lovačkog mesta, a za susednim stolovima se posumnjalo da je u pitanju pravi ratni štab.
- Sve smo organizovali kako valja, ali... Da bi obezbedili mir u lovnom području, mesec dana po zlatiborskim selima nije bilo buke, nije se čula motorna testera, niti pucanj... Ali, opasan je vuk. Zna on da za noć pređe po 70 kilometara, a kad oseti opasnost i više - pričao je Dobrosav Bučić, sekretar LU 'Zlatibor', i prenosio najnovije događaje sa lovačkog polja: 'Jedan lovac je video vuka i pucao na njega, ali je promašio, dok je drugom lovcu vuk prošao na tri metra od nogu... Nije stigao da puca jer mu puška bila u kolima'.
Negde ispred 14 časova umorni i malo 'potišteni' lovci su počeli pristizati ispred ovećeg šatora na lokalnoj autobuskoj stanici, gde ih je čekao topli gulaš. Retki optimisti su do prvog zalogaja očekivali da će se pojaviti neki lovac sa vučjom kožom, bar, kako se utešno čulo, vuk bio iz zamrzivača ili zoološkog vrta. Ali, ispostavilo se, svi zlatiborski vukovi su preživali devetnaestu ofanzivu. Zoran Tmušić
