Izvor: Blic, 11.Maj.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od flerta do silovanja
Od flerta do silovanja
Uzgredna konstatacija 'što ste lepi danas', pogled više upućen kolegi(nici) za drugim stolom u kancelariji, prijateljski zagrljaj i uzgredan poljubac ne moraju da znače ništa ružno, ali se neretko mogu smatrati seksualnim uznemiravanjem na radnom mestu, koje se registruje tek kad ono preraste u zlostavljanje i otvorenu seksualnu agresiju. Takve stvari obično isplivaju u pozadini političko-seksualnih skandala kao što je bila afera sa bivšim američkim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << predsednikom Bilom Klintonom, ili najnoviji srpski 'seksgejt' sa potpredsednikom srpske vlade Vukom Obradovićem, dok na hiljade sličnih ili drastičnijih primera seksualnog ugrožavanja, u prvom redu žena, ostaju nepoznati i 'ekskluziva' tračerskih krugova firmi, instituta, škola, fakulteta, gde je ova vrsta 'zabave' gotovo svakodnevna pojava.
- Seksualno zlostavljanje je jedan od najopasnijih vidova ugrožavanja jer je društveno sakriveno i o njemu se ne govori - kaže za 'Blic' dr Stanislava Otašević, koordinator Autonomnog ženskog centra protiv seksualnog nasilja, i napominje da je za obelodanjivanje seksualnog uznemiravanja potrebna vrlo velika hrabrost žene koja time može biti obeležena.
Prema nekim studijama, žena se tu vrti u začaranom krugu. Ona u početku o tome ne priča, misleći da će izaći na kraj s problemima, a onda se uznemiravanje nastavlja jer nasilnik ne nailazi na prepreku. Pošto je i njena tolerancija prešla granicu, ona se ne usuđuje da o tome progovori jer će je svi pitati zašto je do tada ćutala. Žene se stide onoga što ih je snašlo, boje se osude svojih kolega i ljubomore drugih žena i pitaju se da nisu možda i same nečim izazvale takvu reakciju...
- Kada progovore, okolina im ne veruje. Tumače da se ili 'on njoj dopao, pa mu se sveti' ili 'da sama nije dala povoda, ne bi joj se to desilo'. Sam počinilac je obično neko ko ima centralno mesto i svojim autoritetom pokriva nedolično ponašanje. On se brani time da je žena koja ga prijavljuje izmanipulisana od 'nekog tamo', da mu 'smeštaju' i da je on žrtva a ne krivac - kaže dr Otašević.
Počinioci se vrlo retko otkrivaju, a dokazivanje takvih stvari je gotovo nemoguće i žrtvama ostaje da ćute i trpe, ili da odu. Ova pojava, izuzimajući slučajeve silovanja koji se takođe retko prijavljuju i teško dokazuju, kod nas nije zakonski sankcionisana, niti su se firme potrudile da u svojim pravilnicima propišu granice dozvoljenog ponašanja.
- To su stvari koje su počele da se podrazumevaju i same žene ćute o tome. Mi smo dobili samo dva pisma sa pritužbama na uznemiravanje od strane pretpostavljenih. Jedno su poslale žene iz neke knjaževačke fabrike i one su se žalile na direktora koji ih je spopadao po kancelarijama, ali pismo je bilo potpisano samo imenima. Drugo je poslala jedna žena iz Beograda koja se žalila na zlostavljanje od strane šefa, ali se nije pojavila na zakazanom sastanku - priča Vesna Bajić, asistentkinja koordinatorke u Sekciji žena Sindikata 'Nezavisnost'.
Žena je na poslu dvostruko ucenjena i seksualno nasilje se zasniva na polu i hijerarhiji. S jedne strane, žene su tretirane kao seksualni objekti na raspolaganju muškarcima, dok su, s druge strane, u poslovnoj hijerarhiji raspoređene na podređena radna mesta. Njen pristanak na intimiziranje može joj omogućiti napredovanje, dok odbijanje donosi razna saplitanja, sve do gubitka posla.
- Najveći problem je to što se to ne karakteriše kao zlodelo. Smatra se da se radi o odraslim ljudima koji znaju šta rade. Na Zapadu postoji institucija zaštite službenih odnosa, a kod nas to nije došlo ni do svesti, kamoli do zakona. Seksualni odnosi između više i niže instance strogo su zabranjeni, o tome se vodi računa, a odgovornost je, bez obzira na inicijativu, uvek na višoj poziciji. Ja sam bila profesor u Americi i vrata od mog kabineta su uvek bila otvorena, da ne bi bilo neke priče. Ako se stvarno dogodi ljubav između kolega, onda jedno od njih mora da ode s posla - kaže dr Zorica Mršević, naučni savetnik Instituta društvenih nauka.
- Kod nas je uobičajeno da kolega koleginicu bez povoda zagrli ili poljubi, ne pitajući se da li ona to želi ili ne. Svaki telesni dodir mora da podrazumeva ne samo želju jedne strane nego i odobravanje druge - tumači dr Otašević, primećujući da je dodirivanje čak i najređa kategorija uznemiravanja jer je vidljivo, a da je mnogo češće verbalno seksualno uznemiravanje. Ono podrazumeva čitavu paletu mogućnosti, od različitih vrsta primedaba ili insinuacija koje podstiču na seksualni odnos, komentara o fizičkom izgledu, gestova i vrućih pogleda, namigivanja, pričanja lascivnih viceva do otvorenih poziva na 'neprikladno ponašanje'.
Nije zanemarljivo ni neverbalno seksualno uznemiravanje kao što je isticanje pornografskih fotografija, ili puštanje porno-filmova, što je bila praksa sportske redakcije jednog beogradskog lista u kojoj je, osim muškaraca, bilo i žena.
Veliki broj žena u prvi mah i ne prepoznaje seksualno uznemiravanje, jer su, zbog patrijarhalnog ustrojstva, naučile da pružaju sitna zadovoljstva, da se ne bune, da budu strpljive i tolerantne i tek kad se pojave posledice postaju svesne šta im se, zapravo, događalo. Kao što je primer radnice jedne privatne firme koju je poslodavac posle dugotrajnog seksualnog uznemiravanja, na kraju silovao. Kad se to dogodilo, shvatila je koliko je bilo ozbiljno ono kroz šta je prolazila. Ranko Pivljanin Direktori i sekretarice
Kad se govori o seksualnom uznemiravanju na poslu stereotip koji svi imaju pred očima jeste odnos između sekretarica i direktora. Jedna od njih je ljutito odbila bilo kakav razgovor na tu temu, dok je njena koleginica iz jedne velike beogradske firme bila nešto kooperativnija. Ona je ispričala kako je neko vreme uspevala da amortizuje višak naklonosti svog pretpostavljenog, ali da je prelomni trenutak bio kad ju je on pozvao na večeru.
- Znala sam da bi moje prihvatanje značilo prećutni pristanak za nešto više, a opet sam se bojala šta će se dogoditi ako odbijem. Odlučila sam se, ipak, za ovo drugo i on je to nekako progutao, a da mi se nije svetio. Međutim, živim u strahu od njegovog sledećeg poziva! Šta je uznemiravanje?
Suočavajući se s ovim fenomenom, Savet Evrope je u svojoj rezoluciji o zaštiti žena i muškaraca na radnom mestu, seksualno uznemiravanje i zlostavljanje definisao kao 'svako nepoželjno ponašanje seksualne prirode ili kakvo drugo ponašanje bazirano na polu koje ugrožava dostojanstvo žena i muškaraca na radnom mestu. Ono obuhvata nepoželjno fizičko, verbalno i neverbalno ponašanje.' Posledice
Posledice seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja mogu biti ekonomske (neinteresantni poslovi, nema napredovanja ni povećanja plate, otkazi), socijalne (nema izbora posla, status zavisi od dobre volje šefove, marginalizacija i izolacija od strane kolega, raskid s partnerom) i zdravstvene (nervoza, konfuzija, depresija, gubitak poverenja u sebe i želje za radom, migrene, problemi sa težinom, nesanice, umor).
