Izvor: Blic, 07.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oči u oči sa srpskim novinarom
Oči u oči sa srpskim novinarom
Na graničnom prelazu između Crne Gore i Albanije čekao me je, pored ostalih, i šef obezbeđenja albanskog dela graničnog pojasa. Moj domaćin iz Tirane je, kako mi je kasnije objasnio, takav doček organizovao jer je 'znao da sam bila uplašena zbog raznih priča o bandama na severu Albanije'.
Mali je problem bio u tome što u Albaniju nisam stigla ni sa kakvim strahovima, i što je jedini čovek prema kome sam bila podozriva bio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << upravo taj šef obezbeđenja, čiju funkciju nisam ni znala. Bučan i razbarušen čovek, neprekidno se dovikivao sa nekim preko 'motorole', koju nije ispuštao iz ruke, da bi posle pola sata vožnje, od granice prema Skadru, naredio pauzu u jednom lepom restoranu. U Skadru se oprostio sa mnom i ja sam odahnula, saznavši tek u Tirani da je on šef obezbeđenja i da je trebalo da mi odagna 'strahove'.
To je bio jedan od malih nesporazuma koje sam imala sa samom sobom, shativši da dolazim u susednu zemlju koju manje poznajem od, recimo, Islanda.
Većinu kontakata u Tirani obezbedio mi je generalni direktor agencije ATA Frok Čupi, koji je čak jednu novinarku oslobodio svih dužnosti u agenciji da bi mi ugovarala sastanke i, kada ustreba, prevodila sa albanskog na engleski. Međutim, odmah sam se uverila de imam 'prolaz' i mimo ugovorenih sastanaka i kontakata i da je moja predstava o zatvorenim i rigidnim albanskim političarima potpuno pogrešna.
U MIP, parlament, sedište vladajuće Socijalističke partije, ulazila sam sa pres karticom bez problema, a 'prepadanje' nekih političara u hodnicima ili u restoranu (Fatos Nano) završavalo bi se kratkim iznenađenjem zbog prisustva 'novinarke iz Srbije' i spremnošću na razgovor. Jedino me je portparol MIP-a, na čiju sam konferenciju za novinare nenajavljeno došla, podučio da je trebalo da se akreditujem, a potom mirno odgovorio na postavljeno pitanje.
Albanski političari o odnosima sa Beogradom govore odmereno i uz umereni optimizam, a o Kosovu obazrivo i dobro vodeći računa da ne iskoče iz generalnog stava međunarodne zajednice o statusu te pokrajine. Jedan ugledni novinar, međutim, smatra da su i Beograd i Tirana 'taoci' Kosova i da je Priština glavni razlog što odnosi između dve zemlje brže ne napređuju.
'Čak i sada nisu dobrodošli pozitivni tekstovi iz Srbije, jer se zna da bi to loše odjeknulo na Kosovu. Obostrana medijska zatvorenost doprinela je tome da se dva suseda uopšte međusobno ne poznaju. Srbi, na primer, potpuno identifikuju Albance iz Albanije i Albance sa Kosova, što je pogrešno, jer smo se razvijali u različitim uslovima i pod različitim kulturama. Mi, takođe, imamo pogrešne predstave o Srbiji i Jugoslaviji', kaže on.
Glavni urednik nezavisnog dnevnika 'Koha jon' Kičo Bluši, književnik, takođe kaže da nije uputno objavljivati pozitivne članke o Srbiji, jer bi list odmah dobio etiketu da je prosrpski. On dodaje da i odnosi između albanskih i jugoslovenskih novinara nisu dobri, odnosno da se oni međusobno uopšte ne poznaju.
'Vi ste prva srpska novinarka koju sam uopšte sreo u životu', rekao mi je Bluši, koji ima dugogodišnje novinarsko iskustvo i koji je, zajedno sa svojom redakcijom, prošao žestoko vreme proganjanja pod režimom bišeg predsednika Salija Beriše.
'Na nama novinarima je da pokažemo hrabrost i da pišemo jedni o drugima bez predrasuda i istorijskih opterećenja. Mi to možemo, ne verujem da se to može očekivati od političara', kaže Bluši.Razgovor u moderno opremljenoj redakciji 'Koha jon', u kojoj je bio okupljen ceo urednički tim, prevodio je na srpski (hrvatski) mladi novinar ‘’Gazete Šćiptare’’ Ben Andoni, koji je, kako kaže, jezik naučio gledajući televiziju i, kasnije, boraveći poslom na Kosovu. Andoni je dan kasnije dobio slobodan dan u redakciji da bi mi bio pratilac u Kruji, gradu Skenderbega.
Onaj ko traži spoljne znake 'islamizacije' (Albanija je u vreme Beriše postala islamska zemlja), u Tirani ih neće naći. Ima bogomolja sve tri vere - pravoslavne, katoličke, islamske. Žene prekrivenog lica su prava retkost. Nekoliko kolega s negodovanjem kaže da se planira još jedna džamija, u neposrednoj blizini parlamenta, čija je izgradnja pre par godina bila odbijena.
Islamizacija? Ni govora, odgovaraju sagovornici. Posle 50 godina ateizma (Enver Hodža je uništio više od 2.000 džamija i crkava, stvarajući na njihovim ostacima prodavnice, sportske objekte i javne toalete), teško da će se brzo uhvatiti dublji religiozni koreni. Zagovornici islama smatraju da je ta vera, iako je većina stanovnika islamske veroispovesti, ignorisana od strane vlasti koja je orijentisana ka evropskom putu i standardu.
Ako bi birali između islamizacije i amerikanizacije, sigurno bi izabrali ovo drugo, kažu naši sagovornici.
U kafiću u centru grada, u kojem se okupljaju mladi, vrti se najnoviji CD Gorana Bregovića, uz čiju muziku Andoni očigledno uživa. Irena, novinarka ATE, kaže da više voli 'Hari Mata Hari'. Što se Froka tiče, njemu je od svega toga miliji - crnogorski 'vranac'. Nije baš da se sasvim ne poznajemo. Draga Bozinović (Beta)
