Izvor: Blic, 07.Dec.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Obični smrtnici' sa Dedinja
'Obični smrtnici' sa Dedinja
Nikada običan svet starosedelaca u Tolstojevoj, nastanjen u kućama i udžericama koje su sagradili njihovi očevi ili dedovi, nije bio u prilici da svom predsedniku, od kada se on iz dvoiposobnog stana kod Kalenić pijace preselio na Dedinje, kažu dobar dan. Jer, nikada ga nisu videli.
Nisu bili u prilici da se požale kako jedva preživljavaju, i to uz pomoć Crvenog krsta. (Stanari desetak kuća u ovoj ulici poslednje godine prehranjivali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su se zahvaljujući paketima humanitarne pomoći).
Opijena mirisom visokih jela u njenom dvorištu, koje su joj neretko bile inspiracija, Mira Marković se usuđivala, ponekad, i da prošeta novim krajem u koji se doselila.
'Prvih godina često smo je viđali s nekom visokom plavom ženom iz Glavnog odbora JUL. Ako bi joj se neko javio ona bi uzvratila. Poslednjih godina sve je ređe i ređe izlazila', priča Milan M. iz komišiluka, koji se žali na Marka, sina bivšeg predsednika. 'Večito je jurio, to je tutnjalo... Jednom sam ga zaustavio, isprečio se pred njega: ‘Stani malo, majku mu, ovde ima i dece’, rekao sam, al’ ništa, on projuri dalje. Posle, kada je malo porastao dolazio je džipovima iz Požarevca kod mame i tate, u pratnji obezbeđenja. Poslednji put bio je tu sa mladićima sa crnim beretkama, u crnim kombinezonima, sa ‘škorpionima’ u rukama. Neki su ušli za njim, a drugi su držali stražu ispred. Dok smo mi pripremali siromašne ručkove u našim kuhinjama, pored naših dvorišta prolazili su džipovi, ‘mercedesi’, luksuzna vozila zatamnjenih stakala. Bože me ‘prosti, k’o mrtvace da voze unutra', kaže Dragica S.
'Pobegao sam u Ameriku da ih ne gledam. Vratio sam se ‘96. Mislio sam, pobedili smo na izborima! Slavio sam, puštao naše srpske pesme. Kad sam legao, provali mi u kuću, u dvorište, u spavaću sobu interventna jedinica! Bile su to pune dve marice, i resto sića, dvadesetak specijalaca sa ‘kalašnjikovima’ uperenim u nas dok smo ležali. Nateraše ženu i mene da stavimo ruke iznad glave... Odveli su sestrića u miliciju, tamo ga držali celu noć, a ja sam ostao da trljam glavu šta je s njim, ništa nisu objašnjavali', priča pak Milan J. (61).
Milan je starosedelac Dedinja. Prvu kuću u Tolstojevoj sagradio je upravo njegov otac. 'Moj otac je radio na železnici kao kontrolor duvana kada je kupio plac u Tolstojevoj. Gradio je četiri godine i završio je 1928. godine. Bila je to periferija Beograda. Moj otac je morao dobro da plati da bi volovska kola prošla i napravila put do Mostara. Majka se plašila da ostane sama, nije bilo kuće u blizini, pa je otac svog kolegu nagovorio da se doseli u komšiluk. Tada ova ulica, Tolostojeva, nije ni postojala. Danas tu živi Sloba, na placu koji je pripadao Geci Konu, a na kojem je kasnije Predsedništvo SFRJ dalo da se sagradi kuća Todoru Veselinovu.
Bio sam ovde kada se Milošević doselio, ali ništa se nije videlo, ništa se nije čulo. Dva dana posle izbora, 7. i 8. oktobra Milošević je porušio kuću sve do temelja, videlo se sa terasa, ostala su samo dva odžaka od krem fasadne cigle. Kamioni su samo ulazili i izlazili. Nikada niko od nas, običnog sveta, tamo nije kročio, osim jednog koji je popravljao neke mašine. Posle nam je pričao o kupatilu Mire Marković, urađenog u mermeru, velikog oko dvadeset kvadrata.
Mi iz komšiluka, u početku nismo primećivali njihovo obezbeđenje, ali ono je s vremenom raslo, da bi se na kraju spuštalo čak na nekoliko ulica u okruženju.
Plac na kojem je Miloševićeva kuća nije ranije izlazio na Užičku. Graničio se sa placem pokojnog Koče Popovića, koji se s druge strane graničio s Karićevim imanjem', priča Milan.
Branko Belić, predsednik opštine Savski venac, potvrđuje da je plac u Tolstojevoj 28 zaista podeljen na dva dela i da je sada vlasnik jedne polovine Milošević, a druge Bogoljub Karić. Takođe, dva dana pre početka bombardovanja, Milošević je sklopio ugovor pod brojem 360-06-101/99 u kojem piše da je od Republike Srbije kupio kuću u Užičkoj 34 (koja se graniči sa njegovom kućom u Tolstojevoj 33) od 94,12 kvadratnih metara. Kuća je procenjena na 150.395 dinara. Milošević je dobio i popust 'na ime doprinosa za stambenu izgradnju za 30 godina radnog staža i za 30 godina staža njegovog bračnog druga'. U svakom slučaju, kuća je Miloševića tih dana koštala svega 9.364 maraka! Ali, to nije sve. Pride je dobio i plac površine 79,4 ara! Ovim su četiri parcele stopljene u jednu i sada imaju zajedničkog vlasnika čije je ime Slobodan Milošević.
'Nema tu nikakve komšijske anegdote sa čika Slobom. Sve je crno. Evo, ovi dole, par kuća pored, preprodaju dole u gradu na ulici Markove cigarete, što su ih kupovali na pančevačkom buvljaku. Svi se mi još uvek plašimo. S njima nikad ne znaš, zato ne piši prava imena. Znaš ono - kada vitez ubije aždaju, a u sledećem delu ona ponovo ustaje?! Mi iz komšiluka samo osećamo da je tu, negde u blizini', kaže Milan. Tanja Nikolić-Đaković Zoran Živković, savezni ministar MUP 'Ne znam gde je Milošević'
Slobodan Milošević nalazi se u Užičkoj 11 i tamo će ostati sve dok se ne završi 'renoviranje' njegove kuće u Tolstojevoj 33. 'Miloševića, koliko sam video po snimcima, čuvaju pripadnici republičkog MUP-a, gospodin Senta takođe. Ne znam ništa o navodnom dogovoru DOS-a da Milošević ostane u Užičkoj dok se njegova kuća u Tolstojevoj 33 ne sagradi. Ne znam gde je Milošević, to nije u mojoj nadležnosti', kaže Zoran Živković, savezni ministar MUP-a.
