Izvor: Blic, 19.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova saznanja o Sunčevom sistemu
Nova saznanja o Sunčevom sistemu
Posle pređenih 4,6 milijardi kilometara, američka sonda 'Galileo' dezintegrisana je u Jupiterovoj atmosferi.
Posle skoro devetogodišnjeg 'posmatranja' diva među planetama u Sunčevom sistemu, i njegovog 'vatrenog' satelita Io, i 'ledenih' Evrope, Kalista i Ganimeda, 21. septembra 'Galileo' je počeo da se obrušava u Jupiterovu atmosferu, dok se nije raspao. Stručnjaci iz NASA nisu imali izbora: motor sonde počeo je da kaplje i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << postojao je rizik da se sonda sudari sa Evropom, Jupiterovim satelitom, na kome bi mogao postojati neki oblik života u okeanu koji se nalazi ispod ledene kore. Naučnici su želeli da izbegnu svaki rizik od eventualnog zagađenja ovog jedinstvenog ambijenta u Sunčevom sistemu.
Kada je lansirana misija 'Galileo' 1989. godine, ubrzo se učinilo da je doživela brodolom zbog problema sa glavnom antenom, koja se nije potpuno otvorila, ali je odmah pronađeno rešenje za vanredne situacije.
Pošto je nadletela Veneru, 10. februara 1990. godine, na visini od 16.000 kilometara, sonda je došla u blizinu Zemlje dva puta kako bi se, usled gravitacione sile, 'odbila' i uputila ka svojoj destinaciji, Jupiteru, u čiju orbitu je ušla 7. decembra 1995. godine. U međuvremenu, sonda je 1991. godine snimila fotografije asteroida Gaspra, a dve godine kasnije i asteroida pod nazivom Ida i njegovog malog meseca Daktila. U julu 1994. godine 'Galileo' je zabeležio i kometu Šumejker-Levi 9, koja se raspala u Jupiterovoj atmosferi.
Kada je počeo da nadleće Jupiterove mesece, prvo iznenađenje došlo je sa Ganimeda, koji je pokazivao da poseduje magnetsko polje. Zatim se za Kalisto ispostavilo da je prekriven tamnim plaštom i bez ikakve geološke aktivnosti na površini. Pokazalo se i da se na Evropi, ispod ledenog pokrivača, nalazi prostrani okean.
Godine 1966. snimljene su prve fotografije meseca Io, prekrivenog ogromnim vulkanima i jezerima lave, na kojima je zabeležena temperatura od 1.700 Celzijusovih stepeni, što podseća na prvobitnu Zemlju. CDC/IF Ima li života na Evropi?
Najvažnija otkrića sonde 'Galileo' vezana su za površinu Jupitera i njegova glavna četiri meseca.
Munje: 'Galileo' je otkrio hemijski sastav Jupiterove atmosfere, izmerio snagu vetrova i posmatrao bure i oluje na ovoj planeti. Otkrio je, takođe, i detalje o Velikoj crvenoj mrlji, sa rezolucijom gotovo hiljadu puta većom u odnosu na fotografije sa sonde 'Vojadžer'.
Ledeni meseci: Istraživanje magnetskog polja koje okružuje Jupiter pokazalo je da se na njegovim ledenim mesecima (Evropa, Ganimed i Kalisto) nalaze duboki okeani sa visokim procentom soli. Takođe, otkriveno je da Ganimed ima svoje sopstveno magnetsko polje (čije je poreklo još uvek nepoznato), kao i da u okeanu na Evropi možda postoji život.
Pakleni mesec: Sonda je snimila i Io, na kome postoji vulkanska aktivnost stotinu puta veća od one na Zemlji. Zbog toplote koja se emituje i učestalosti erupcija, podseća na stanje u kome se prvobitno nalazila naša planeta.
