Izvor: Blic, 17.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova ognjišta
Nova ognjišta
Lijepo je što se, eto, neko sjetio i nas i što hoće da nam grade kuće, ali šta će biti s nama koji smo ostali sami bez igdje ikoga?! Nazad ne mogu i nemam s kim, a ni naprijed ne mogu sama. Za stan ne mogu da konkurišem. Ko će povesti računa o nama samcima, jada se jedna bakica sa Banije, žitelj izbegličkog naselja 'Četvrti kilometar' kraj Pirota. Svih ovih godina je, kaže, pokušavala da proda kuću u zavičaju i da od tih para sebi obezbedi krov nad >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << glavom u Srbiji. Ali, nije uspela.
Vest da će Visoki komesarijat za izbeglice u Pirotu graditi kuće za trajni smeštaj izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, koji su posle ratnih operacija u ovim bivšim jugoslovenskim republikama utočište našle u pirotskoj opštini, brzo se proširila ovim naseljem. Mnogi su, međutim, za tu akciju saznali iz novina. Nikola Vlainić iz Ličkog Osika upućuje niz pitanja opštinskim vlastima i povereniku za izbeglice:
- Zašto žitelji naselja nisu o tome zvanično obavešteni, već smo saznali iz štampe? Zašto prednost imaju porodice sa četiri i više članova, kad se dobro zna da je u naselju odnos četvoročlanih i tročlanih porodica gotovo isti? Ko je postavio taj kriterijum?
Izgradnju kuća sa 20 stanova za višečlane porodice finansiraju Švajcarska agencija za razvoj i Visoki komesarijat za izbeglice. Projektnu i tehničku dokumentaciju obezbeđuje Komesarijat za izbeglice Vlade Srbije, a lokalna samouprava lokaciju i elektro, vodovodnu i kanalizacionu mrežu. Ovo je prvi put da se u Pirotu grade stanovi za izbeglice koje žele da se integrišu u ovoj sredini.
Na području pirotske opštine, prema poslednjim podacima, u izbegličkom naselju 'Četvrti kilometar' i u privatnom smeštaju u gradu živi više od 300 izbeglica sa prostora bivše Jugoslavije.
U izbegličkom naselju se ipak raduju najavi da se konačno država odlučila da pomogne onima koji ne žele da se vrate u mesta iz kojih su proterani, već žele da ostanu u Srbiji.
Samohrana majka Jelena Sudar iz Pakraca se nada da će i pored jasnih kriterijuma da prednost imaju višečlane porodice rešiti problem krova nad glavom za svoju majku Ljubicu i šestogodišnju ćerku Jovanu.
- Ovdje sam već 12 godina i ništa do sada nisam uspela da rješim. Bez posla sam i dalje. Živimo od mamine penzije - kaže.
Stanu se nada i Ana Mišević iz Gline u Hrvatskoj, koja u Pirotu sa dva sina živi u ovom naselju već osam godina:
- Iako nas je troje konkurisaćemo za stan jer nemamo gdje da se vratimo.
Petočlana porodica Vujnović iz Ličkog Osika u Hrvatskoj nikada nije pomišljala na povratak na rodno ognjište. Deca ovde idu u školu, a Mirjana i Ljubomir imaju registrovanu radnju na pirotskoj robnoj pijaci.
- Tu smo od pada Krajine ‘95. Voljeli bismo da su stanovi građeni još mnogo ranije, ali nije kasno. Jedva čekamo da se to napravi, da konkurišemo i konačno pokušamo da živimo kao sav normalan svijet - priča Ljubomir koji u jednoj od lepo uređenih i opremljenih baraka živi sa suprugom, dvoje dece i taštom. Zoran Panić
