Izvor: Blic, 19.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Noć očnjaka i para
Noć očnjaka i para
Tačno u ponoć arena je bila spremna. Spremni su bili i dva pit -bula, kao i njihove gazde. Sat vremena pre početka prve od dve dugo najavljivane borbe improvizovane tribine bile su prepune ljudi, iako je cena jedne ulaznica koštala kao skoro tri 'zapada' za utakmicu Partizan-Bajern.
- Pet stotina evra na Silvera…, dvesta evra na Silvera, trista evra na Silvera, sto evra na Bonija - pljuštali su pozivi na opklade za prvu od dve, u svetu odgajivača >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pit-pulova, dugo najavljivane borbe između domaćeg pit-bula po imenu Silver i gostujećeg šampiona Bonija. A, Boni je, inače, odgajen u Srbiji i za novog 'juga' i kusur prodat gazdi iz jedne srednjoevropske zemlje.
A, onda su na zeleni tepih arene ušli hendleri (vodiči ili treneri pasa u borbi) s psima u naručju i sudija meča. Par sekundi kasnije, dva put-bula, teška po propozicijama najviše 19.300 grama, žestoko su poleteli jedan prema drugom… Sevnuli su očnjaci, prvi krvavi ugrizi, kapnula je krv i psi, koji su najmanje po 60 dana pripremani za borbu na život i smrt, još žešće su navalili jedan na drugog. Napravili su krvavo klupko i, tamo gde bi ugrizli, pokušavali da sastave vilice.
- ‘Ajmo Silvere, dobro je, dobro je mali! - bodrio je svog psa hendler srednjih godina.
- Bravo, Boni, bravo - klečala je s licem tik uz čeljust pasa Romana, mlađa žena, kažu jedna od retkih ženskih hendlera.
U publici je bila tišina. Ni psovki, ni povika na sudiju, ni navijanja za nekog od pasa. Naravno, u pitanju nije bila ravnodušnosti navijača, već stroge propozicije po kojima se tokom borbe jedino može čuti sudija i ono: 'Tri stotine evra na Silvera'.
Posle tridesetak minuta krvave borbe, usledio je prvi sudijski skreč (tajm-aut od trideset sekundi koji daje sudija nakon što utvrdi da psi tri sekunde nisu imali borbeni zahvat). Iako sav izranjavan i vidno iscrpljen, Boni je poleteo u suprotni ugao. Međutim, nasukao se na Silverove očnjake…
- Bravo, Boni, bravo Boni - puzala je Romana, bodreći svog psa, ali Boniju nije bilo spasa. Na svoj drugi skreč, posle 45 minuta stravične borbe, ostao je uglu i kad je sudija izbrojao do deset.
A, meč godine, a neki kažu i decenije, tek je usledio.
U krvavu arenu je ušao hendler iz Srbije s kučkom Tarom i njegov prijatelj iz dalekog inostranstva, s crnom kučkom po imenu Maza, takođe rodom iz Srbije. Obe terijerke bile su teške predviđenih 16 kilograma. Maza je imala tri velika meča i tri pobede, a Tara je krenula je u svoj prvi meč. Kladili su se svi sa svima, evri su pljuštali na sve strane - stotine, hiljade…
Tekao je trideseti minut, a dva psa su se međusobno grizla. Na telima, po nogama i glavi, videle su se otvorene rane. Krv je lila na usta i jednoj i drugoj terijerki, ali glad za ugrizom nije ih napuštala. Negde u pedesetom minutu borbe, dva psa su ponovo, za tren, stala jedan naspram drugog…
Usledio je skreč za Mazu, a posle 30 sekundi sudija je ponovo brojao. Posle 'deset' crna Maza je ostala između nogu hendlera koji je uzalud vraćao u borbu... Iako debitant, Tara je pobedila. Z. M.
