Izvor: Blic, 07.Okt.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Noć koja je najavila srpsko jutro
Noć koja je najavila srpsko jutro
U sitne posleponoćne sate Pionirski park preko puta Savezne skupštine ličio je na neobičan kamp. Ispod drveća mini-žurke, logorske vatre, ljudi se vesele... Oni koje je savladao umor i suzavac spavaju na ledini. Dvojica mladića hrču pokriveni zastavom 'Otpora'.
- Ostaćemo ovde sve dok se On ne pojavi i ne prizna da ga je Koštunica razbio k’o masnu vreću! - obećava jedan Ivanjičanin, koji sa svojim sugrađanima 'bivakuje' >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kod fontane.
Nekoliko koraka dalje Nadica Bošković iz Župskog Aleksandrovca slavila je 25 rođendan. Srećna je i kaže da joj je ovo najlepši rođendan u životu. Njen drugar je uporno pokušavao da popravi crveno srce koje svetluca. Kad je uspeo, uručuje poklon Nadici i čestita joj. Ona srce uvija u nalepnicu 'Otpora'.
Neki stariji ljudi pokušavali su da motkama i kestenjem igraju golf. Jedan kesten se otkotrljao i pogodio u glavu bradonju koji je spavao pod obližnjim drvetom. Ispod uvoštene 'vijetnamke' pomolila su se dva zakrvavljena oka, otečena od suzavca (ili rakije?).
- Šta bi? Da se onaj nije vratio!? - zabrunda i odvali sočnu srpsku psovku. Sledećeg trenutka već je ponovo bio u carstvu snova. Nije mu smetao ni zaglušujući pisak automobilskih sirena, koji je nadjačavao žamor i pesmu. Gore-dole jurili su automobili sa čijih su hauba i krovova zastavama mahali razdragani demonstranti. Među njima je i beli džip interventne policijske brigade, suvenir otet negde tokom obračuna s policijom. Neko iz mase se povremeno zaleti i nogom besno udari u vozilo. A ispred gradske skupštine neki policajci su se veselili sa okupljenim građanima. Opasno alkoholisani klinci su nasred ulice igrali neki svoj ples. Dvojica njih, zagrljeni i u maniru najuvežbanijih narikača, zapomagali su iz sveg glasa: 'Kuku, Slobo, ko će decu da ti rani...'
Njima u susret dolazila je zgodna devojka sa transparentom na kome je pisalo: ' A da mi njega lepo zakopamo'. Nekrofilno raspoloženje manifestovano je i na šoferšajbnama čačanskih autobusa, na kojima su izlepljene 'smrtovnice' za 'Gedu'.
A Čačani su posebna priča. Istinski heroji velike pobede nad režimom okupljali su se ispred zgrade 'Borbe' rešeni da ostanu do kraja. Uz burne ovacije odvezli su nekud svoj čuveni bager.
- Daj, Bože, da više nikad ne zatreba - poželeo je jedan čičica.
Među okupljenima se pronela priča da iz Čačka stiže još kamiona i autobusa, ali i pečenje. A dok ne stigne pečenje, dobri su i obroci iz humanitarne pomoći koju su delili radnici Jugoslovenskog Crvenog krsta kod spomenika Nikoli Pašiću. Namrgođeni Baja je odozgo gledao kako mu se narod hrani odrescima iz Sinsinatija.
- Baba, bolje ti je da to ne uzimaš. Sve je to puno otrova i droge - savetovali su veseli dečaci jednu staricu koja se gurala za svoje sledovanje. Starica ih je samo pogledala, uzela paketić i otvorila ga. Iz kesice je ispao plastični escajg, a baba ga je sumnjičavo podigla.
- Ja ti lepo kažem, a ti ne veruješ. Stara baba, a hoće da se drogira. Sramota! - terao je šegu klinac.
Na Terazijama se narod okupljao ispred razrušenog izloga parfimerije 'Skandal', koja je bila vlasništvo Marka Miloševića. Ostala je smo gomila stakla i krša. I natpis crvenom bojom
'P.... tatina, gde si!'
- Jedan njihov skandal manje, prokomentarisala je jedna žena.
Knez Mihailovom je projezdio kamionet sa nemačkim tablicama, prepun ljudi. Građani su šetali štraftom i kao da niko nije gledao na sat.
Kod Glavne pošte ljudi su se okupljali oko crvenog 'forda'. Dugokosa crnka je živo gestikulirajući objašnjavala nešto prisutnima. Bila je to poznata beogradska striptizeta Branka alias Black Rouse. Obećavala je da će častiti Beograd jednim javnim striptizom.
- Na Trgu Republike popeću se na spomenik i odradiću striptiz. To će biti moj poklon narodu da se pokrene demokratija! - vrišti Branka. Jedan mladić je uporno insistirao da odmah pokaže svoje grudi vredne 4.000 maraka.
Negde oko pola tri zgrada Televizije je opet gorela. Kroz prozore na poslednjem spratu kuljao je gust dim. Po mračnim hodnicima i opustošenim kancelarijama sablasno su šarali snopovi baterijskih lampi. Neke spodobe su još uvek iznosile inventar i opremu i nestajale prema Tašmajdanskom parku. Devojka je teglila ogromnu saksiju sa cvećem.
- Bežimo odavde, sine! Ovo je pljačka. To je prokleto! - govorio je čovek vukući dečaka za ruku. Na spomenicima dvojici poginulih radnika RTS-a u prošlogodišnjem bombardovanju stajale su dve jabuke. Jedna žena se skrušeno prekrstila i krenula prema crkvi Svetog Marka. Pored nje je promakla ekipa koja je na stolici sa točkićima gurala kompjuter i neke risivere. Ranko Pivljanin Apokalipsa u zgradi RTS
Unutrašnjost zgrade Televizije odavala je utisak prave apokalipse. Izvaljena vrata, počupani kablovi, opustošene kancelarije i studiji, razbacane kasete i dokumentacija, porazbijani kompjuterski i televizijski ekrani, srča i krš na sve strane...
Juče oko podne unutra smo zatekli tehničare iz ekipe održavanja i emitovanja, koji su tumarali po ruševinama pokušavajući da sklone preostalu opremu. Užasnuti prizorom, samo su odmahivali rukom.
- Samo u ovoj sobi šteta je milion maraka. Đavo je došao po svoje - kaže jedan od njih i pokazuje metalne kosture iz kojih su odneti uređaji.
Od urednika i novinara sreli smo samo Batu Milatovića, urednika u kulturnom programu, i dve novinarke beogradskog programa koje su preturale po poizvrtanim fiokama tražeći kasete.
