Izvor: Blic, 25.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Njima je nebo bliže
Njima je nebo bliže
U Despotovoj kuli na Kalemegdanu postoji oko upereno u nebo - oko Astronomskog društva 'Ruđer Bošković'. Ono je ovih dana bilo aktuelnije nego obično, zbog nedavnog nebeskog vatrometa, meteorske kiše. - Stotinak ljudi je, i pored toga što su oblaci prekrili nebo i što je bilo jasno da ćemo ostati uskraćeni za taj veličanstveni doživljaj, ostalo do jutarnjih sati, u nadi da će se nešto ipak videti. Na žalost, iza zavese oblaka u utorak ujutro >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << hiljade meteora ušlo je u zemljinu orbitu, brzinom od preko 300.000 kilometara na sat čineći neponovljivi vasionski vatreni spektakl. Neponovljiv po tome što naučnici veruju da se tim intezitetom on neće ponoviti najmanje sledećih stotinak godina, pa je nalet Leonida, krhotina komete iz sazvežđa Lava, bio prilika koju ljudsko biće može videti samo jednom u životu, kaže Milan Jeličić, sekretar Društva.
Nebeski fenomeni nisu njima nepoznati. 'Ruđer Bošković' je najstarije i najopremljenije društvo verovatno na čitavom Balkanu, jer jedino na jednom mestu ima opservatorijum, planetarijum i časopis koji izdaje. Osnovani su 1934. godine, a već sledeće pokrenuli časopis 'Saturn', koji je izlazio sve do početka Drugog svetskog rata, kada su ga Nemci zabranili, da bi 1953. bio obnovljen i od tada izlazi pola veka kontinuirano, pod nazivom 'Vasiona'. Ponose se tim podatkom, navodeći da je mnogo moćnija zemlja, kakva je Rusija, tek tridesetak godina kasnije dobila sličan mesečnik.
Opservatorija je na Kalemegdanu nadzidana 1964. godine, i od tada ljubitelji svemira mogu putem teleskopa da se primaknu vasioni.
- Prisustvovali smo ovih godina mnogim fenomenima i nebeskim predstavama. Meteorski rojevi nisu specifična pojava, Persejidi se pojavljuju u avgustu, Leonidi novembra, a Geminidi decembra meseca, po svojim sazvežđima. Pomračenja Sunca su spektakularna, ali meni lično najatraktivnije što sam video bili su prolasci pokraj Zemlje kometa Hjaku Take 1996. godine i Hejl Bop naredne. U smislu raskoši, Halejeva kometa me je pomalo razočarala, priseća se Jeličić. No, ono što je možda bitnije jeste da, sem tih prolaznih pojava, svi zainteresovani mogu stalno kroz teleskop Astronomskog društva 'Ruđer Bošković' videti Veneru, Mesec, Jupiter i Saturn. Mesec je najbliži Zemlji, pa samim tim i najzahvalniji i najlepši za posmatranje, ali su ne manje atraktivne pruge na Jupiteru, uz četiri Jupiterova satelita, i Saturn, uz svoj čuveni prsten. I pojedine zvezde, koje na nebu vidimo kao jedinku, približene čine i po četvrnaest tela oko zajedničkog težišta, vidljive su galaksije, magline... Svakog petka i subote, kada je vedro, jedan sat nakon zalaska sunca, za ljubitelje neba teleskop ovog opservatorija je otvoren.
- No, Beograd nije dobar za astronome. Nekada je bolje biti na visokoj planini u potpunom mraku, nego ovde. Jer, veliko je zagađenje, svetlosno i aero, pa je time smanjena vidljivost. Beograd je mesto sa jakom industrijom i mnogo gasova koji zamagljuju vidike, kao i milionima sijalica koje čine nepovoljnost za posmatranje nebesa. Ali, kada nisi u situaciji da biraš, i to što se može videti odavde jeste svakako svojevrstan doživljaj - kaže Jeličić.
U okviru Društva 'Ruđer Bošković' radi i Planetarijum, u okviru kojeg se indirektno može posmatrati svemir i nebeska tela, uz stručna objašnjenja rukovodioca programa. R. Rosić Tito i planetarijum
Opservatorija je na Kalemegdanu zidana 1964. godine, a planetarijum, zvezdani bioskop, počeo sa radom 1970. Neobičan je podatak da je planetarijum, u stvari, video tadašnji predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito na nekom sajmu u inostranstvu, a onda upitao: 'Ima li ovo Beograd?' Kada su mu odgovorili da nema, rekao je samo: 'Beograd ovo treba da ima!' Posle toga, priča se, sve je bilo po principu 'spakujte ga i nosite'.
