Izvor: Blic, 30.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ništa u životu nije nemoguće
Viktorija Tamaši-Babić, hrabra mama jednogodišnjeg Nikole, jedna je od deset žena na svetu koje su bile toliko hrabre da zbog porođaja rizikuju život, uprkos transplantacijama najvitalnijih organa - jetre i bubrega.
I, posle svega, „naj mama Srbije” se oporavila, magistrirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i otvorila privatnu likovnu školu - radionicu u kojoj podučava slikarskim i crtačkim veštinama najmlađe talentovane Novosađane.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Dok se ovih dana raduje i uživa u Nikolinim prvim koracima i nestašlucima, mlada slikarka otkriva za „Blic” po čemu će pamtiti prošlu i ovu godinu.
- Udala sam se, magistrirala, proslavila Nikolin prvi rođendan i priredila dve izložbe čiji će prihod pomoći deci bez roditeljskog staranja - priča za „Blic” mlada slikarka, koja se od malena bori sa teškom bolešću.
Gotovo polovinu života ova tridesetogodišnjakinja provela je u bolničkim sobama. Prvu transplantaciju imala je sa devet, a drugu sa 13 godina. Tata Tibor ju je još kao učenicu osnovne škole tri puta nedeljno vodio u Beograd na dijalizu. Potom joj je majka Katarina poklonila svoj bubreg, koji je posle četiri godine njeno telo odbacilo. Drugi put joj je u Parizu urađena kadaverična transplantacija, kada su joj presađene jetra i bubreg.
- Istina je da sam u osnovnoj školi više vremena provodila po bolnicama nego na časovima. Još kao mala naučila sam da živim sa bolovima, pošto je u meni uvek bila prisutna želja da ostvarim svoje snove. Pa, i kad sam polagala prijemni ispit na Akademiji, imala sam strašan napad kamena. Ni to nije moglo da me spreči da upišem slikarstvo.
Saznanje o njenoj trudnoći zabrinulo je njene najbliže, ali je, kako navodi, njen suprug Goran prihvatio njenu odluku da neće odustati od rođenja deteta uprkos svim rizicima: od mogućnosti da se pogoršaju funkcije presađenih organa, preko potencijalne pojave infekcije, koja bi bila pogubna za njen i život njene bebe.
- Bila sam spremna čak ponovo da odem u Francusku i da se tamo raspitam da li je uopšte moguće da iznesem trudnoću iako sam znala da nijedan lekar u Evropi nije imao iskustvo sa pacijentom poput mene, pošto sam sa dve transplantacije jedinstven medicinski slučaj... Ali sve se dobro završilo, Nikola uveliko hoda....
Pošto je posle svih hrabrih odluka Viktorija nezaposlena, otvorila je slikarsku radionicu i deci daje privatne časove crtanja i mašta o zaposlenju u nekoj školi. Obožava rad sa decom i sve njihove radove brižno sakuplja. Pre nekoliko večeri priredila je drugu izložbu radova mališana koji su slikarske poteze učili pod njenim patronatom.
- Ponosna sam zbog tih izložbi. Zbog svog ponovnog rođenja u Parizu, a najviše zbog Nikolinih nestašluka, naziv prve izložbe je bio „Rođenje” na francuskom jeziku, a drugoj „Rođendan”- izjavila je za našu redakciju Viktorija, dodajući da veruje u sebe i da nikad ne prihvata reč „nemoguće”.
„Blicova” naj mama
Viktorija, koju je „Blic” proglasio za naj mamu u Srbiji, otvorila je u novosadskom Hrišćanskom kulturnom centru 13. samostalnu izložbu i istovremeno priredila drugu po redu izložbenu postavku sa radovima dece koja umetničke veštine uče u slikarskoj radionici koju ona vodi. Obe izložbe su humanitarnog karaktera. Novac od prodaje njenih slika i radova mališana koje podučava namenjen je deci bez roditeljskog staranja.
