Izvor: Blic, 27.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niko nas se ne seća
Niko nas se ne seća
Snežana i Živko Nikolić, poreklom iz Babljaka kod Lipljana, već dve godine pokušavaju da dokažu da je njihov osmogodišnji sin Nikola ubijen 27. avgusta 2000. godine. Sudski proces vođen u Okružnom sudu u Prištini bez prisustva advokata, završen je nedavno uz konstataciju: vozač neregistrovanog 'opel kadeta' Imer Švarca je u slučajnom udesu pregazio i ubio Nikolu Nikolića. Međutim, porodica Nikolić tvrdi - kažu, postoje svedoci - da je za volanom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'opel kadeta' bio Abedin Krasnići, a ne, inače mentalno zaostali Švarca. Pošto su protekle dve godine od Švarcinog hapšenja on je na slobodi jer je sud preinačio prvostepenu presudu i umesto da osam godina odleži u zatvoru, kažnjen je sa svega dve godine specijalnog zatvora.
- U pismu Koordinacionom centru za Kosovo i Metohiju tražimo od gospodina Čovića pomoć - priča ozlojeđena majka Snežana. -Sva vrata na koja smo zakucali bila su zatvorena. Niko ne želi da sluša niti hoće da pomogne. Naša agonija traje dve godine. Nedavno je Vrhovni sud izmenio prvostepenu odluku i smanjio kaznu zatvora sa osam na dve godine. Utvrdili su da je optuženi mentalno zaostala osoba koja je tog kobnog dana u slučajnom saobraćajnom udesu ubila jedno, a šestoro srpske dece povredila u selu Skulanevo kod Lipljana. Kako je to moguće? - pita Snežana.- Ogorčeni smo jer neko namerno montira ovaj proces. Zamenjen je počinilac zločina, ali to niko, ni sud ni tužilac, pa ni advokati nisu želeli da ospore. Suđeno je trećoj, mentalno zaostaloj osobi, zbog čega je odluka razumljiva. Mnogo je svedoka koji su mogli da prepoznaju vozača automobila, ali nažalost niko verovatno iz straha, ni moj stric, ni brat, ni bilo ko od komšija, koji tvrde da su zapamtili lik počinioca zločina, nije hteo da posvedoči. Svi smo odbijali odlazak u Prištinu. Albanci su to znali, te im je bilo lako da se poigraju i nama i sudskim većima. Na sudu nije priložen dokaz - naglašava Snežana i dodaje 'da postoji zvaničan zapisnik američkog policajca Toma Mekartnija, u kome stoji opis lica i konstatacija da nije u pitanju slučajni saobraćajni udes'.
Mekartni je zbog svoje objektivnosti isključen iz misije i vraćen u Ameriku, ali je ostavio službenu zabelešku na osnovu koje je, kako ističe Snežana, ona zajedno sa još sedmoro roditelja, nastoji da ostvari pravdu na sudu.
Inače, porodica Nikolić iseljena je juna meseca 1999. godine iz sopstvene kuće iz sela Babljak kod Lipljana. Sa sobom su poneli dva kofera ličnih stvari. Sve je ostalo spaljeno. Stanuju privatno i plaćaju mesečnu kiriju izvesnom Ćirkoviću 75 evra.
- Niko se nije setio da mi za blizance Stefana i Milana pošalje bar jedno pakovanje 'pampers' pelena, da se seti starijeg Lazara... Tu u komšiluku živi moja rodbina, svi su puni para. Bar da su po onom srpskom običaju dali prilog da malom Nikoli podignemo spomenik. Kuma mojih blizanaca je Rada Trajković. Od nje najviše očekujemo, ali se plašim da će nas zaboraviti - završava priču Snežana, ali veruje u reč kumovsku, a do tada izuzev igre u blatnjavom seoskom dvorištu i svakodnevnih odlazaka do mesnog groblja, blizanci za drugo ne znaju. Možda će i njima, kako reče Snežana, Bog pomoći i uslišiti svakodnevne molitve da izađu u svet i oni i istina o ubistvu njihovog brata. N. Zejak
