Izvor: Blic, 22.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije sve u mišićima
Nije sve u mišićima
Jedna od velikih svetskih atrakcija 'Šaolin kung-fu šou', u okviru svoje svetske turneje stiže u Jugoslaviju i Republiku Srpsku. U Beogradu, u Centru 'Sava', nastupaju 9. i 10. oktobra, ali će pre toga gostovati u nekoliko gradova RS.
Reč je o monasima manastira Šaolin koji vekovima bruse svoja tela i duh tako da, gledajući iz ugla običnih smrtnika, s neopisivom lakoćom hodaju po noževima, žaru, čelične i mermerne ploče razbijaju o >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << glavu, kopljem probijaju grkljan, munjevitim pokretima mačuju se na vrhovima kočeva...
- To se postiže dugotrajnim fizičkim i mentalnim treninzima kojima se kosmička energija sakuplja i koncentriše na jedno mesto. Stvara se osećaj da je telo čelično. Fizička snaga ne potiče iz mišića već iz uma i mentalne stabilnosti - objašnjava dvadesetogodišnji Beograđanin Marko Jovanović koji je nedavno na takmičenju '7. WU SHU' u provinciji Henan, u Kini, osvojio srebrnu medalju u Šaolin kung-fuu. On i Saša Karić, koji je osvojio bronzanu medalju, jedini su stranci dobitnici tako prestižnih nagrada u disciplini koja je tradicionalno kineska.
Zahvaljujući Markovom učitelju, majstoru Šaolin kung-fua Draganu Filipoviću - u kineskim krugovima poznatom kao Liu Guang Po - tokom takmičenja dve nedelje su boravili u Šaolin institutu na kom se polaznici, u okviru srednjeg i visokog obrazovanja, uče i ovim drevnim veštinama. Budući da je Dragan pobratim monaha iz manastira Šaolin, posetili su i manastir. Dok gledamo fotografije snimljene na licu mesta, Marko objašnjava:- Još dok su bebe, roditelji svoju decu dovode u manastir. Sa šest, sedam godina dečaci već rade neverovatne stvari. Jedan deo monaha u okviru 'Šaolin kung-fu šoua' putuje po svetu i demonstrirajući svoje veštine pribavlja novac za manastir. Monasi svaki trenutak koriste za vežbanje: i dok jedu, i dok spavaju. Spavaju u neverovatnim položajima, oslonjeni samo na petu jedne noge i lakat druge ruke, na primer. To je zato da ne bi došlo do opuštanja ni tela ni duha. Po šest sati dnevno dube na glavi, bez pridržavanja rukama. Pri tom im je metabolizam normalan, a krv prirodno struji napajajući mozak. Hodaju po zidu pod uglom od 90 stepeni, gaze po jajima, a ne razbiju ih. Iz mesta, sa rukama i nogama uz telo, skaču nekoliko metara uvis i nekoliko trenutaka ostaju tako lebdeći, teg od 50 kilograma okače o polni ud i nose...
Mnoge od tih vežbi izvodi i Marko. A o čemu razmišlja dok se sprema da čeličnu šipku razbije o glavu?
- Posle vežbi koncentracije, ulazim u stanje blaženstva, smirenosti i potpune kontrole nad svojim telom. Imam osećaj snage i neprobojnosti. S. Milojković
