Izvor: Blic, 11.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ni živ, ni mrtav
Ni živ, ni mrtav
Već 12 godina u Paraćinu živi život jedan 'pokojnik'. Po zvaničnim državnim knjigama Radojica Jovanović zvani Adakalac od 1990. godine je mrtav. Isto toliko vremena pokušava da dokaže da je živ, ali je za njega, izgleda, pravda teško dostižna, gotovo nemoguća, i nikako da demantuje 'svoju smrt'.
Obijao je pragove, slali su ga od jedna vrata na druga i - ništa. Činovnici su samo slegali ramenima i proglašavali se nenadležnim. Noge je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izgubio lomatajući se po hodnicima i kancelarijama u matičnoj službi, OUP-u i sudu. Grešku nije ispravio.
- Zbog nečije činovničke nebrige i prihvatanja zdravo za gotovo, bez provere, ja sam i dan-danas mrtav, a mrtvaci na ovozemaljskom svetu nemaju nikakva prava, pa ni pravo na život. Ja sam, izgleda, jedini koji je osetio i shvatio koliko su pokojnici obespravljeni. Nemam ličnu kartu, penziju ne mogu da primam, ne mogu da glasam. Jednostavno, potpuno sam obespravljen - s tužnim šeretlukom priča Rade Adakalac.Hod po mukama ovog šezdesetvogodišnjaka započeo je jednog davnog avgusta kada su mu u kuću došli milicioneri radi kontrole ličnih karata i njihove važnosti.
- Došla gospoda, zatražili lične karte, pogledali i saopštili ženi i meni da je rok važnosti prošao i da bi trebalo da izvadimo nove isprave. Postupimo 'po naređenju', predamo potrebnu dokumentaciju i odemo kad nam je rečeno. Supruga lepo 'overi prst' i dobije novu ličnu kartu, a meni šalterski službenik saopšti da sam mrtav i da ispravu ne mogu da dobijem. Pun hodnik sveta. Oko mene žamor i smeh. Ja se odsek’o! Kad sam se malo pribr’o, badava sam ga ubeđivao da sam živ i zdrav, da nisam duh, da redovno odlazim na pijacu, u bakalnice, da uveče šetam gradom ili pored ove moje lepe Crnice. Došao mi crn dan, pao mi mrak na oči, pri povratku ni Crnicu nisam video. Žena je, kaže, nešto usput zborila, ali ja od toga ništa nisam čuo.
Dvanaestogodišnja zbrka 'živ ili mrtav' nastala je sasvim slučajno. Tih dana u ćuprijskoj bolnici lečio se i na nesreću umro čovek iz Potočca s istim imenom i prezimenom.Supruga Radica uključuje se u priču:
- Svojim očima sam videla odštampanu umrlicu sa njegovim imenom, zalepljenu kod 'Štofare', ali bez slike_arhiva. Kad sam mu rekla, nije verovao. Nisam ni ja mogla da poverujem tada. Posle sam se navikla i evo, već 12 godina živim i šetam sa 'pokojnikom'. Izgleda da je to moja sudbina. Samo ne znam dokle ću.
U dokazivanju identiteta Radojica je iz mesne kancelarije u Drenovcu dobio izvod iz knjige rođenih, gde piše da je živ. U knjizi umrlih, odnosno u umrlici, piše da se oprostio od ovog sveta, da je mrtav, da je razveden i da nema dece. A, Radojica ima dve kćerke, dva sina i unučiće lepe k’o jabuke. R. Petrović
