Izvor: Blic, 14.Jun.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema više ko da pravi bagere
Nema više ko da pravi bagere
Već četvrti dan oko četiri hiljade radnika kruševačke Industrije mašina i komponenata '14. oktobar' štrajkuje zbog niskih i neredovnih plata, čiji je prosek za april iznosio 1.860. dinara. Kruševačkim štrajkačima, čije se preduzeće nalazi na listi 26 strateških firmi za Republiku Srbiju, pridružile su se i kolege iz dislociranih fabrika '14. oktobra' u Brusu, Ražnju i Varvarinu.
Prekjuče je povodom štrajka u zgradi SO >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kruševac održan sastanak čelnika opštine sa predstavnicima sindikata, Štrajkačkog odbora i generalnim direktorom Desimirom Pavlovićem. Ishod razgovora u SO Kruševac čekao je veliki broj radnika na platou ispred upravne zgrade fabrike, a onda je oko podneva za govornicu pred okupljenima prvi izašao Ljubiša Velimirović; obavestio ih je da razgovori nisu urodili plodom, da štrajk nema nikavih političkih obeležja i da je motivisan isključivo socijalnim zahtevima.
- Neredovno primam i tih 1.300 dinara i, verujte, dosta trpim. Ovde sam 16 godina i znam da smo nekada izvozili u bivši SSSR, Japan, Alžir i u druge zemlje veliki broj naših bagera, 'damper' kamiona i druge proizvode. Tada se godišnji obim našeg izvoza kretao i do trista miliona maraka. A sada je sve stalo, ne možemo da realizujemo ni izvoz od šezdeset šest miliona maraka. Jednostavno smo bez nade u bolje sutra. Plašim se za moja tri sina, jer mi i supruga u jednoj drugoj kruševačkoj firmi prima slabu platu. Ovde je sve zastarelo i ne verujem da ćemo sa ovakvim mašinama postići neke veće rezultate. Očekujem pomoć šire društvene zajednice, pa i Vlade Srbije - ogorčeno priča Milan Petrović iz radne jedinice 'Transport'.
Generalni direktor je rekao je da je propadanje '14. oktobra' počelo pre 12 godina, te da poslovanje firme danas karakteriše ogromni balast nasleđenih dugova od 85 miliona maraka, kao i 30 miliona DM aktuelnih obaveza prema državi i poveriocima, koje su prispele od početka ove godine do sada.
- Proizvodna oprema preduzeća nije obnovljena više od deset godina, zastarela je. Zbog toga ne možemo biti konkurentni na ino-tržištu - objasnio je direktor Pavlović.
Osim toga, njegovo dolazak i preuzimanje rukovođenja firmom (14. februra ove godine) karakterisale su brojne manjkavosti: nije bilo proizvodno-finansijskog plana za ovu godinu, obrtnih sredstava i 'mnogo toga drugog'. Pavlović je pozvao radnike na veći rad i strpljenje oko isplate ličnih dohodaka.
- Plata mi je hiljadu i po, a uz to je i neredovna. Možda imam sreću što nisam oženjen, ali dok neko nama ne otpiše velike dugove i ne uloži novac u proizvodnju, nema nam spasa. Iskreno govoreći, da ne živim na selu i da sve moram da kupujem na pijaci, trpeo bih gladan. Evo, rukovodstvo i opštinski oci nas pozivaju na strpljenje sa gladnim stomacima. Pitao bih ja njih da li bi od moje plate preživeli - kaže Boris Milosavljević.
Savezni poslanik Miodrag Đidić rekao je okupljenim radnicima da se plata prvo mora zaraditi, te da je siguran da će Vlada Srbije pomoći konsolidaciji ovog preduzeća. Nekoliko 'oktobaraca' zamerili su Đidiću i SO Kruševac što su posao oko rekonstrukcije krova stare kruševačke pijace poverili PP 'Stevanović invest' za više od šest miliona dinara. Na to je reagovao Branimir Đokić, potpredsednik SO Kruševac, koji je istakao da '14. oktobar' nije dobio taj posao jer je imao veću ponudu od pomenutog preduzeća.
- Izlaza za '14. oktobar' ima. Potreban je carski rez! To znači da one proizvodne celine koje su profitabilne treba ostaviti, a one što proizvode gubitke ugasiti. Ako i dalje linearno delimo plate, onda ćemo svi propasti - misli Mikica Jakovljević, mašinski inženjer, koji je, kaže, u '14. oktobru' zaposlen 24 godine. 'Imam dvoje dece. Supruga ne radi, a kiriju za stan plaćam sto maraka mesečno. S platom od tri hiljade dinara ne bih ništa uradio. Nužda me je naterala da se posle posla latim VHS kamere. Snimam svadbe i ispraćaje regruta i to me drži u životu', objašnjava. - Samohrana sam majka jednog deteta. Podstanar sam i od 1.650 dinara mesečno ne mogu detetu da kupim ni hleb i mleko. Posle posla radim dodatno da bih preživela. Očekujem da će neko shvatiti našu bedu i muku i pomoći nam - priča Olivera Stamatović iz RJ 'Farbara'.
- Radim 26 godina. Imam porodicu, dva sina i suprugu. Ona ne radi, a sa platom od oko 2.500 dinara ne mogu ništa da kupim. Ako vam kažem da mi je stariji sin na drugoj godini fakulteta, a mlađi gimnazijalac, onda možete razumeti sve moje muke. Opstajem nekako, ni sam ne znam kako. Ono što se kaže, idem i go i bos, samo da nekako deci priuštim ono osnovno za život. Izlaz u preduzeću vidim samo u radu, redu i disciplini. Ali, preduslov svega toga je pomoć Vlade Srbije za koju svi ovde vapimo. Jer, mi nemamo para da pokrenemo proizvodnju - priča Zoran Marjanović iz fabrike alata.
- Što bi narod rek’o, dogorelo do nokata. Imam četvoročlanu porodicu. Ja ovde, a žena u 'Trajalu', neredovno primamo oko tri hiljade mesečno. To je na ovu skupoću ispod svakog minimuma. Čekam još mesec dana da vidim šta će s nama da se desi, a onda ću da krenem u prodavnicu i da kupujem hleb na ličnu kartu. Znači, bez para jer ih nemam. Ako to neko ospori, počeću da kradem. Drugog izlaza nemam. Firma može da se pokrene samo ako neko donese pare. Sve ostalo što nam 'peva' poslovodstvo i opštinari samo su pusta obećanja. Mi smo 50 godina izdvajali za Kruševac i državu. Neka sada država iznađe rešenja za oko četiri hiljade gladnih u '14. oktobru' - revoltiran je Dragoljub Petković iz 'Livnice'.
Na kraju je zbor završen usvajanjem odluke o stupanju u generalni štrajk, bez propisanog minimuma proizvodnog rada. To praktično znači da od prekjuče u '14. oktobru' radi samo portirska služba. G. Zdravić
