Izvor: Blic, 10.Feb.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nejasan govor dva pola
Nejasan govor dva pola
Knjige autora koji nude savete za premošćavanje dubokog jezičkog jaza između žena i muškaraca doživljaju milionska izdanja. Da li je nerazumevanje među polovima toliko veliko da su im potrebni prevodioci?
Američki psihijatar Džon Grej smatra da 'kada koriste iste reči, žene i muškarci veoma retko i misle isto'. Debora Tenen, profesor lingvistike na Univerzitetu Džordžtaun, smatra da jezici oba pola postoje nezavisno jedan od drugog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i da imaju isto toliko sličnosti kao, recimo, jezici jednog londonskog biznismena i afričkog poglavice. Žene se služe 'jezikom relacije', stilom govora kod kojeg se prvenstveno radi o tome da se izbegne svađa, te uspostavi odnos uzajamnog razumevanja i bliskosti. 'Hoćemo li...', 'Šta misliš o tome da...' neke su od formulacija koje one upotrebljavaju.
Mušarcima, naprotiv, govor služi za razmenjivanje informacija i zauzimanje određene pozicije u okruženju. Oni koriste 'informativni jezik'. Umesto da postavljaju pitanja, oni konstatuju. Vole da imponuju svojim znanjem, a publika je za njih veoma bitan činilac. Kada se 'jezik relacije' i 'informativni jezik' nađu jedan naspram drugoga, veoma lako dolazi do nerazumevanja među polovima.
I drugi lingvisti se slažu u tome da postoje očigledne razlike u govoru dva pola.
Dok muškarci postavljaju pitanja da bi došli do određenih informacija, žene to čine zato da bi održale konverzaciju. One se nadovezuju na iskaze sagovornika i tako signaliziraju priznavanje i solidarnost. Muškarci su skloni da ignorišu sve što je prethodno rečeno. Oni često naglo menjaju temu, a žene to čine postepeno.
Mnogi naučnici smatraju da različita upotreba jezika učvršćuje ili čak podstiče dalji razvoj hijerarhijskog odnosa među polovima.
Analize feminističke lingvistike pokazale su da jezik čovečanstvo deli na 'muškarce' i 'žene', i to tako što ženska polovina u rečniku uglavnom zauzima drugo mesto. U hijerarhijskim nabrajanjima kao, na primer, 'Adam i Eva', 'čovek i žena', ili u nazivima zanimanja, gde su ženski oblici uglavnom izvedeni iz muških (učiteljica, lekarka...), ona je uvek u podređenom položaju.
U 19. veku postojale su knjige koje su propisivale ponašanje žena u komunikaciji. Od njih se očekivala uzdržanost i posrednička uloga. Danas se psihološka literatura trudi da sruši jezičke barijere među polovima, a u ono vreme je za cilj imala sasvim suprotno: da pomogne ženama da se snađu u ulozi koja im je u društvu pripadala i bitno se razlikovala od uloge muškarca. 'Najveća vrlina jedne dame uvek će biti da ne bude upadljiva ni u životu ni u konverzaciji', kaže se u jednom bontonu iz 1867. godine. Da bi se dokazali, muškarci i žene u prošlosti su silom prilika postajali profesionalci u različitim jezičkim domenima. Međutim, danas, kada polovi imaju istu socijalnu ulogu i njihovo ponašanje, a samim tim, i forme komunikacije postaju sve sličniji. Rezultati jedne studije pokazali su da žena kada se nađe na šefovskom mestu počinje da upotrebljava iste jezičke forme kao i muškarci na sličnim položajima: prekida sagovornika, određuje tok razgovora, postaje manje osetljiva prema podređenima. Ali, i obratno. Muškarac koji sam podižu decu u komunikaciji ispoljava brižnost, pažljivo sluša sagovornika i sve više prisvaja 'jezik relacije'.
Zbog toga su lingvisti došli do zaključka da se ne radi o jazu između tipično ženskog i muškog jezika, već između različitih socijalnih klasa. CDC/MA Barijere potiču iz detinjstva
Američki psiholog Elinor E. Mekobi smatra da se jezičke barijere među polovima stvaraju od najranijeg detinjstva. Kod devojčica govor je sastavni deo igre, njime razmenjuju misli i ideje, izgrađuju odnose. Igrajući se rata ili fudbala dečaci se bore za fizičku nadmoć. U hijerarhijski organizovanim grupama dečacima konfrontativni način govora pomaže da se dokažu: naredbe, psovke, vika. Rastući u ovako različitim uslovima, oba pola razvijaju sopstvene jezičke kodove, koji im garantuju sporazumevanje unutar sopstvene grupe.
