Izvor: Blic, 24.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne plašite se kompjutera, nije to strašilo
Ne plašite se kompjutera, nije to strašilo
Iako je ušao u naše živote i postao nezaobilazan deo radnog i životnog prostora, kompjuter još uvek izaziva podozrenje kod naših ljudi. Strah od novoga je možda najvidljiviji kad su u pitanju kompjuteri, a o razlozima 'kompjuterske nepismenosti' govori inž. Predrag Jovanović, čovek koji je za poslednjih desetak godina obučio oko 5.000 polaznika za rad na personalnim računarima i autor knjige 'Računajte na računare' iz koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je ovih dana proizašao mini kompjuterski podsetnik 'Prvi digitalni korak'.
- Kad je o poznavanju kompjutera reč kod nas postoje dve grupe ljudi: oni koji o kompjuterima znaju sve i to su uglavnom mladi ljudi koji sa tim znanjima odlaze u inostranstvo i oni koji o računarima ne znaju ništa. Tome je najviše doprinelo loše obrazovanje u školama koje i dalje rade po zastarelim programima. U vreme kad su kompjuterski programi neverovatno uznapredovali, deca uče bejzik. Drugi problem je nedostatak stručnih kadrova u školama. Događa se da o kompjuterima predaju nastavnici opštetehničkog obrazovanja i veliki broj njih je predavao samo na osnovu teorijskih znanja, a kada treba nešto konkretno pokazati nastaje drama, kaže Predrag.
Kad se nađu pred tom 'strašnom spravom' ljudi reaguju na različite načine i imaju različite strahove. Najveći broj polaznika se plaši da će izgubiti vid ili da će od silnog sedenja ogrbaviti, 'miš' im je velika trauma, a bilo je i onih koji su zbog kompjuterskih virusa krečili stan.
- Kad se tek sretnu sa računarom ljudi su u grču i uvek počinju rečenicom 'Da li ću ja ovo ikad naučiti?' Svi nauče, s manjim ili većim uspehom, ali je potrebno prevladati taj početnički strah. Tako je jedan polaznik mahao 'mišem' po vazduhu, ne shvatajući šta treba da radi s njim, drugi mi sa strahom saopštava kako mu je 'uginuo monitor', trećem drhti ruka. Stariji se puno boje da će nešto pokvariti, a nemaju šta. Najviše što mogu da urade jeste da obrišu sistem, ali bolje da to urade meni nego u firmama gde će raditi. Najbitnije je da na vreme shvate da treba da savladaju rad na računaru, a ne da se toga sete kad podobijaju otkaze. Sa decom je drugačije. Njima je to igra i mnogo lakše kapiraju stvari, svedoči Predrag.
Gotovo devedeset odsto polaznika nikad nije ni uključilo kompjuter i mnogima je neprijatno da pitaju bilo šta.
- Tu greše. Ne treba da se plaše nikakvog blama. Kažem im da sam i ja u životu svašta pitao i da treba slobodno da se obrate kad god im nešto nije jasno, kaže Predrag. R. Pivljanin
