Izvor: Blic, 30.Mar.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne damo naše bandere!
Ne damo naše bandere!
Šta je u Srbiji postojalo pre sveće? To je pitanje kojeg se Kragujevčani, naviknuti tokom protekle decenije na crni humor, potsećaju svake zime. Odgovor znaju svi - struja! Iako je došlo proleće, i trenutno u centru Šumadije nema restrikcija, taj vic je ponovo zaživeo među građanima. Doprineli su tome, pored sveopšte bede, i radnici 'Elektrošumadije', jer su počeli da primenjuju novu taktiku isključenja dužnika. A stanovnici 'Doline gladi' >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su prema zvaničnim statistikama EPS-a, rekorderi po neplaćanju računa za električnu energiju, i sa dugovanjima od 356 miliona dinara sigurno drže prvo mesto na neslavnoj srpskoj listi dužnika. Kada se ta suma podeli sa brojem domaćinstava, dobija se da svaka porodica duguje 7.100 dinara, ili dve i po prosečne kragujevačke plate.
- Otkačili su mi struju pre tri dana. Došli su, prvo, da obnove mrežu, i isključili celu ulicu. Promenili su bandere, stavili na njih nove kablove, ali neće da nas ponovo prikače. Traže da platimo dug. Meni je stigao račun od 60.000 dinara, al’ ja nemam odakle da dam te pare. A država meni duguje mnogo više. Na staroj deviznoj štednji imam, a kao da nemam, 50.000 maraka, koje sam krvavo u Austriji zaradio. I koga ja da otkačim, pa da mi te pare vrati?! - pita se Milan Stojanović, muzičar. Oslonjen je na tarabu svog dvorišta, u Ulici Šarla Lubrija, ispred broja sedam. Živi zajedno sa ocem Jovom i majkom Nadeždom. Oboje su stari, i nemaju nikakvih prihoda. U kući su, sede u kaputima jer nemaju na šta da se greju. Dok nas vodi da nam pokaže stari šporet na kome kuva, objašnjava da nema pare da kupi drva. Počeo je, kaže, da rastura šupu i da loži daske, ima još i ogradu, a šta će posle - ne zna.
Samo u toj jednoj ulici radnici EDB su isključili 20 porodica. Neki, koji su mogli da se snađu i da pozajme novac, platili su i sada imaju struju. Većina nema para, i sedi u mraku. Tu, u starom radničkom naselju Palilula, zatekli smo i šesnaestogodišnjeg Milana Nikolića. Sam je u hladnoj kući. Pokazuje kabal koji visi sa krova. Drugi kraj je do pre tri dana bio na banderi, a sada leži u blatu...
- Ima nas četvoro - roditelji, sestra i ja. Otac je radnik 'Namenske', i on jedini zarađuje. To nam je sve, i od toga živimo. Za struju dugujemo 27.000 dinara, i nemamo odakle da platimo. Smrzavamo se, spavamo u jaknama. Frižider ne radi, a ono što se zateklo u zamrzivaču sada propada. Najgore nam je što nemamo tople vode, jer ne radi bojler. Sestra i ja idemo u školu, treba da se okupamo, a nemamo čim. Kada je trebalo, moj otac Ljubodrag je protestovao, štrajkovao, pešačio do Beograda, samo da se izbori da nama bude bolje - kaže Milan.
Na suprotnoj strani ulice živi penzionerka Nada, ali nije kod kuće. I njoj su 'isekli' struju. Komšije kažu da se privremeno preselila kod ćerke.
Penzioner Dragan Jakovljević živi u susednoj Ulici Janka Katića, čiji stanovnici očekuju da im radnici 'Elektrošumadije' isključe struju danas ili sutra. Priča nam da su posetili sva domaćinstva, da su uručili nekakve opomene i da su rekli da će, ukoliko ne plate ono što duguju, ostati bez struje.
- Nekada sam, u normalno vreme, plaćao uredno račune za sve komunalne troškove. Čak sam bio u pretplati. I sada bih isto radio, ali nemam odakle. A takvi su i ostali, moje komšije. Skoro svi duguju, u proseku oko 20.000 dinara. Ja treba da platim trideset hiljada, a ne mogu. Plate su neredovne, penzije su male. Imam ženu, sina Lazara od jedanaest godina, staru taštu. Tast ima 78 godina, šećeraš je i slep. Veliki deo računa otpada na kamate, a ja se pitam zašto nama niko ne plaća kamate na plate, dečje dodatke i sve ostalo što kasni i po nekoliko meseci? - ogorčen je Dragan. - Nećemo dati da nas isključe, mi smo se, kada smo videli šta se radi po komšiluku, u našoj ulici organizovali. Dežuramo, čuvamo bandere, i ne damo da nas niko ucenjuje. Lupali smo u šerpe, jer nismo hteli tiraniju. Sada jedemo čorbu iz polupanih šerpi, pa vidi kako nam je! - kaže Dragan.
Tu je i Sonja Milutinović, koja pokazuje račun od 35.000 dinara. Priča nam da su to sve kamate, koje su nagomilale dug sa početne tri hiljade dinara pre bombardovanja. Zajedno je sa mužem, kako priča, odlučila da ne plaća struju ni po koju cenu, jer joj država duguje sa stare devizne štednje 4.000 maraka. Sve potrebe domaćinstva su prebacili na kotlarnicu na ugalj. Tako joj se greje stan i voda u bojleru. Kuva na plin...
Upravnik sektora za distributivne usluge u 'Elektrošumadiji' Moma Miletić juče je rekao da ima domaćinstava koja za struju nisu godinama platila nijedan dinar. Po njegovim rečima, nova 'taktika' naplate dugova će se primenjivati i dalje, a moguća je 'nagodba' sa građanima. Naime, mogu da plate trećinu duga da bi im se priključila struja, a ostatak da izmire u dve rate. Jedini je problem što trećina od 20.000 dinara, koliko iznose najmanje dugovanja isključenih domaćinstava, iznosi dve i po prosečne kragujevačke plate. U gradu kraj Lepenice svaka četvrta porodica zavisi od pomoći Crvenog krsta, polovina radnika se nalazi na plaćenim odsustvima i prima 600 dinara mesečno, a osam hiljada osnovaca seda praznog stomaka u školske klupe i potreban im je besplatan obrok. Nebojša Radišić Zlatibor u mraku od 26. marta
'Stanari zgrade na Obudojevici uplatili su ‘Hidrogradnji’ iz Čačka još 1991. godine ukupnu cenu stana u fiksnom iznosu i to po sistemu ‘ključ u ruke’. Zgrada je bila gotova 1996. godine, izvršen je tehnički prijem i mi smo se uselili. Mi, vlasnici stanova, tada nismo bili upućeni u mućke između Distribucije i ‘Hidrogradnje’. Posle toga, na svaka tri meseca Distribucija počinje da nam preti i govori kako ‘Hidrogradnja’ nije ispoštovala svoje obaveze i da će nam isključiti struju, što su vrlo često i činili. Mi kao kupci redovno plaćamo svoje obaveze za utrošenu struju, svoje obaveze prema ‘Hidrogradnji’ smo ispoštovali u celosti, spor između ‘Hidrogradnje’ i Distribucije nema nikakve veze sa nama!
No, razlog nam je jasan: bivši direktor Distribucije (sada savetnik), kao i svi direktori u EPS-u, sve je radio u dogovoru sa direktorom ‘Hidrogradnje’, koja mu je uradila apartman od sto kvadrata, pa nakon toga dala dozvolu za dogradnju još jednog na dva nivoa, od još sto kvadrata.
Uz jagnjetinu i piće lako su se dogovorili direktor iz SPS-a i direktor iz JUL-a. ‘Ti meni sredi apartmane, a ja ću lako sa stanarima, isključim im struju, pa neka oni vas tuže. A i šta ima veze, mi lako sa sudom sredimo, naše je sudstvo.’
Molimo vas, pomozite nam! Posle pet godina mi nemamo ni sad mira, valjda sudstvo i pravda iz Beograda još nije stigla do Zlatibora, valjda smo se borili da sklonimo SPS vlast, sami smo uređivali prilaze oko loše urađene i nedovršene zgrade.
Verujemo u novo rukovodstvo DOS-a da će nam skinuti nepravilno nametnut mrak i stalne pretnje EPS-a.'
Pedeset osam porodica sa bolesnim starcima i malom decom stambene zgrade broj 4 na Obudojevici, Zlatibor.
