Izvor: Blic, 07.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naše alpiniste dočekali nemiri
Naše alpiniste dočekali nemiri
Katmandu, subota 3. april
Nakon prijateljskog ispraćaja u Beogradu, Budimpešti i Beču, u petak nas je sačekao (ne)mirni Katmandu. Nepal sam inače uvek doživljavao kao potpuno opušteno i bezbedno mesto sa sporadičnim incidentima koji su više bili deo srednjoazijskog kolorita, ali ovaj put se događalo nešto ozbiljnije. Već nekoliko dana u više pokrajina u zemlji traju nemiri u kojima ima mrtvih i ranjenih, sa najtragičnijim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << posledicama u regionu Anapurna. Od subote traju demonstracije i u Katmanduu.
Pošto je većina radnji zatvorena, nekako smo se snašli za kifle, oko podne, a pre toga smo imali jednu izuzetnu posetu: u naš hotel došla je Elizabet Holi, legendarna Engleskinja koja vodi evidencije o svim himalajskim ekspedicijama u poslednjih četrdeset godina. Gospođa Holi ostala je sa nama skoro dva sata. Već je posetila naš sajt i prenela nam nekoliko korisnih informacija o iskustvima poslednjih ekspedicija koje su išle u istočni Nepal. Uzevši sve podatke o ekspediciji i njenim članovima, ona nam je poželela puno sreće ne propustivši da istakne značaj našeg poduhvata i težinu odabranog smera. 'Vidimo se po povratku u Katmandu i pravićemo veliki intervju' , pozdravila nas je jedna od najpoznatijih žena u svetu alpinizma.
Inače, može se reći da stvari teku normalno. U putu su nam se izgubila samo dva ranca (Dragana Jaćimovića i Bojana Brande). Na promenu klime, kombinaciju prašine i vlage odmah je reagovao samo nos Sonija Darijevića. Andrej Kmet, naš inženjer, treba tek iz Dubaija da donese poslednje komponente satelitske opreme. Još nismo utvrdili da smo nešto zaboravili da ponesemo iz Srbije, jer još nismo preuzeli burad koja su otišla kargo u ponedeljak. Ali smo novac prebrojali - kako okreneš, nema dovoljno. Sloba je periodično gladan, tu je i moja stara išijalgija leve noge. Očigledno smo na pravom 'srpskom putu'.
Danas je trebalo da bude dan za sređivanje opreme i kupovinu onoga što nam nedostaje. Najveći problem jesu penjačke cipele za Miloša: kada nekome u radnji pomenemo broj 47, samo se nasmeje. Blizu smo odluke da mu kratimo prste. Ali zato je Soni kupio odličnu digitalnu kameru koja 'ide' sa penjačima od baznog logora 'Šumadija' (oko 5.200 metara nadmorske visine) do trećeg visinskog kampa (oko 6.700 metara nadmorske visine), gde posao preuzima finger kamera na kacigi alpiniste (teška samo 50 grama, sa predajnikom oko mišice). Njome ćemo direktno prenositi osvajanje vrha!
Srđan Paunović
