Izvor: Blic, 15.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naša najteža i najduža bundeva
Naša najteža i najduža bundeva
Ne zna se tačno kada je nastala izreka ili vic o Lali koji se penje na ludaju i vidi celu varoš Kikindu, ali je ta konstrukcija o severnim Banaćanima i plodu bundeve iskorišćena u turističkom savezu grada; prvo za amblem grada, a sredinom osamdesetih osmišljena je i manifestacija 'Dani ludaje', mešavina karnevalskih i vašarskih obeležja, koja poslednjih godina po broju posetilaca i gostiju prevazilazili lokalne okvire. Centralni dogaćaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ove svetkovine, koju od prvog dana finansiraju gradska vlast i mnoge lokalne firme, jeste takmičenje za najteži plod ludaje, a poslednjih godina i za najduži plod tikve.
Ove godine, već četvrti put u poslednjih šest godina, najtežu ludaju je proizveo novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo - prvi put na 'Danima ludaje' je izložena ludaja teža od dvesta kilograma - tačno 247. Ali, i prvi put se Institut odrekao nagrade, jer će ubuduće nastupati van konkurencije, pa je pobednik šesnaestog takmičenja Janoši Marton iz Temerina, čija je ludaja teška 118,4 kilograma. Ludaja Branka Gvozdenovića iz Žitišta bila je sa svojih 102,2 kilograma druga (odnosno treća) po težini, a Iđošanin Aleksandar Svirčev 'spasao je čast' kikindske opštine sa ludajom teškom 83,4 kg. Najdužu tikvu ove godine u Kikindu je donela Temerinka Ilona Eleh, dugačku 209 santimetara.
Na centralnoj bini se pored bundeva i tikava izlažu i neobični plodovi jeseni. Tako su ove godine posetioci mogli videti kelerabu od preko tri kg, suncokret visok četiri metra, stabljiku kukuruza sa pet klipova i druge XXL-plodove, kako je ovu neobičnu izložbu okarakterisao jedan od organizatora.
Da bi dvodnevni program 'Dana ludaje' bio što interesantniji i življi Turistički savez je u organizaciju uključio skoro sve škole i institucije kulture u opštini, kao i za ovakve prilike neizbežne ugostitelje, tako da se u dva posetiocima predstavi praktično sva kulturna i zabavna ponuda grada i okoline.
Karneval dece kikindskih vrtića i osnovnih škola predstavlja za mnoge najimpresivniji događaj ovog svojevrsnog kikindskog 'Oktobar festa'. Skoro četiri stotine dece okićene kukuruzovinom i drugim jesenjim lišćem i manjim plodovima, prošetalo je kikindskim ulicama i trgom usput pevajući i izvodeći kratke predstave. 'Igre i igrarije sa ludajom' zove se dečiji deo manifestacije koji je sačinjen od raznih takmičenja - trke sa ludajom, brzo 'cepanje' semenki od ludaje, brzo jedenje kolača i ispijanje soka, sve od ludaje, podrazumeva se. Škole su se takmičile i u pravljenju maski od ludaje, i ove godine je raspisan literalni i likovni konkurs na temu ludaje. Zanimljivo je bilo i na takmičenju žena Kikinde pod nazivom 'Banatski fruštuk'. Ekipe kikindskih mesnih zajednica izložile su trpeze prepune jela i poslastica spravljene sa ludajom. Pored već standardnih pita i kolača od ludaje, zanimljivo je bilo videti, i probati naravno, razne specijalitete u kojima je jedan od sastojaka plod ludaje: raznorazni sosovi i cušpajzi, slani i slatki rolati, pečene ludaje sa slaninom, šunkom ili kobasicom, salate, kompoti, sokovi...
Oko deset hiljada ljudi pratilo je ovogodišnje 'Dane ludaje', a drugog dana oko ponoći na Trgu je i zvanično pala zavesa na šesnaeste po redu 'Dane ludaje', kikindske svečanosti koja se poslednjih godina etablirala kao najznačajnija turistička atrakcija ovoga kraja. Još da je i stranih turista, di bi Lalama i ludajama bio kraj. Željko Bodrozić Institut van konkurencije
Sredinom devedesetih u organizaciju 'Dana Ludaja' aktivno se uključio dr Janoš Berenji sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Ovom stručnjaku bundeva je postala omiljena tema istraživanja, pa je Institut od 1994. godine kada je pobedio sa plodom teškim 51,1 kilogram do danas uspevao svake godine da proizvede sve veći i veći plod. U subotu posetioci 'Dana ludaja' mogli su videti ludaju tešku 247 kilograma. To je još uvek daleko od ovogodišnjeg pobednika istovetnog takmičenja u SAD, koji je proizveo bundevu tešku 565 kilograma, ali kako je poslednjih Institut svake godine donosio ludaju težu za oko 50 kila, za očekivati je da će se ako ne izjednačiti, ono bar probližiti američkim proizvođačima bundeva.
