Izvor: Blic, 21.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naša moda usred Pariza
Naša moda usred Pariza
Od prvog trenutka se videlo da gospođa Kira Bonar sve to ne odobrava. Tog jutra su vrata Međunarodne diplomatske akademije bila non-stop otvorena. Beograđani, pristigli u Pariz na reprezentativnu 'Moninu' modnu reviju, ulazili su i izlazili, po navici galamili i sudarali se sa kristalnim staklima na 200 godina starim dvostrukim vratima. Unosili su torbe, metalne štendere sa vešalicama, kutije s flašama 'krstovače' i pakete pita ispečenih tog jutra >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << (prošvercovano, naravno), silne papire, kataloge... Svaki drugi je, čim bi ušao, zadivljeno osmotrio pozlaćene stubove i kristalne lustere - i pitao gde je toalet.- Zatvorite vrata! Molim lepo, zašto niko ne zatvara vrata!? Pa ovo se greje - ponavljala je ljutito madam Kira, prvi sekretar Akademije, smeštene u jednoj od palata nadomak Trijumfalne kapije, u jednoj od onih Hausmanovih avenija gde je spratnost zgrada određena prema tome može li šest ili osam kočija da se mimoiđe širinom kolovoza i može li svakog dana u podne sunčev zrak da padne na balkon od kovanog gvožđa na prvom spratu.
U Parizu je tog jutra (18. 12.) bilo minus pet i taksisti su nam pričali kako bi im silne mušterije izašle iz kola, kad stignu na odredište, a onda se panično vraćale u vozila (masovno opremljena satelitskom navigacijom) i tražile da ih vrate na polazište. Da se presvuku. Ili odustanu od šetnje.
- Zima je ovde, u stvari, blaga. Sneg skoro da ne pada - objasnila je, pozdravljajući goste, Borka Božović, direktor Jugoslovenskog kulturnog centra u Parizu, uz Ambasadu SRJ organizatora 'Monine' revije. - Ovaj mraz je za njih previše.Naredne večeri je madam Kira - neko je u šali rekao da verovatno pamti Oktobarsku revoluciju - nadgledala gužvu u kancelarijama privremeno proglašenim za bekstejdž.
- Svi puše... Zašto svi iz Centralne Evrope toliko puše? Rusi puše, Rumuni, vi... ovde niko ne puši... - komentarisala je pune pepeljare i oštrim okom odmeravala manekenke, čak za po dve glave više od nje same.
Ali, kad se probrano društvo okupilo u salonu institucije čiji je jedan od osnivača pre 75 godina bila i Jugoslavija i u kojoj ambasade organizuju prijeme i savetovanja ('Revije? Ne, ne... pa, možda je bila jedna, ali daaaavno'), madam Kira je toplim rečima pozdravila goste. Radomira Diklića, ambasadora SRJ, Slobodana Šoja, ambasadora BiH, i čitavu slikarsku koloniju sa prostora bivše Jugoslavije. Videli smo Cileta Marinkovića, Emila Kragulja, Jarmilu Vešović, Ljubicu Mrkalj, Vesnu Milunović i mnoge druge. Najugledniji gost je, sudeći po komentarima, bio Tijeri Dana, diplomatski savetnik Žaka Širaka.
- Kao i umetnost, moda spaja ljude. Darovitost tri mlade beogradske kreatorke i lepotu folklornih motiva koji su ih inspirisali prepoznaće i naši domaćini, u kolevci svetske mode - rekla je Borka Božović.Posle su, niz pozlaćene kružne stepenice u razigranim haljinama Dijane Macure, Jelene Danilović i Slavice Petrović, lepršale probrane manekenke 'Klika'. Sevali su blicevi, aplaudirala mlađa publika, a starija radoznalo razgledala 'Monin' dar - šareno licidersko srce umotano, za svaku sigurnost, u staniol. Gospođa Kira je povremeno klimala glavom s odobravanjem, ali se tu i tamo i mrštila. Ljuba Popović, već 12 godina menadžer prodaje u 'Šanelu', čiji klijenti godišnje na ličnu garderobu potroše po milion franaka, bila je na ivici suza.
- Godinama čekam ovako nešto! Naša moda usred Pariza - ponavljala je oduševljeno.
- Prijatno me je iznenadio dolazak gospodina Danea. On je večeras imao, verovatno, 50 poziva, a došao je u Akademiju. Kaže da je prilikom nedavne posete Beogradu primetio 'Monin' izlog - rekao nam je ambasador Diklić. - Mi tek treba da izgradimo novi imidž u svetu, a ovakve priredbe pomažu da se pokaže šta sve imamo i možemo.Dok su francuski konobari otvarali poslednje flaše šampanjca za naše 'Francuze', srećne zbog prilike da se osećaju i lepo i patriotski, kreatorke 'Mone' nasmejane zahvaljivale gostima za komplimente, madam Kira nam se pridružila u bekstejdžu. Zatrpanom pepeljarama, tanjirima, čašama, flašama... Pokušala je da nam prenese svoje utiske. Previše brzo za naše znanje francuskog.
- Aaaa, dobro, dobro... ali vi, naravno, znate ruski - rekla je i onda, valjda, ponovila priču još jednom. Ružica Mevorah
