Izvor: Blic, 24.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Narodna nošnja kao 'armani'
Narodna nošnja kao 'armani'
U jednom podrumu u širem centru Beograda Bogoljub Bogi Stojković je okružen pravom kolekcijom narodne nošnje: jeleci, anterije, košulje, kecelje, gunjevi... Nalazimo se u prvoj posleratno registrovanoj radnji ovoga tipa.
Ali nemoj da živiš u zabludi narodna nošnja nije narodna, nego je replika građanske nošnje. Zato što su ukrašavanja zlatnim koncem nastala prvo na dvoru. Kraljeve i careve su najpre oponašali dvorani, vremenom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su najbogatiji građani počeli da imitiraju ljude sa dvora, da bi se poslo mnogo godina to stiglo i do sela, kaže nam na početku razgovora Stojković.
Ovaj čovek srednjih godina deluje i previše intelektualno za čoveka koji se bavi tekstilnom proizvodnjom, ali je porodična tradicija na njegovoj strani. Deda po majci Vitomir, bio je putujući abadžija, drugim rečima preko zime je putovao od sela do sela i za hranu i prenoćište izrađivao gunjeve, anterije, jeleke. Otac Dragomir je jedan od nekoliko najboljih posleratnih beogradskih krojača, koji je jedno vreme svoj salon imao i u Parizu. Međutim, to što sada oblače gotovo sva naša kulturno-umetnička društva naš sagovornik ipak najviše može da zahvali igranju u ansablu 'Kolo', gde je upoznao i Milivoja Milića, predratnog krojača iz Aranđelovca koji je među prvima u Srbiji počeo da šije narodnu nošnju.
I danas po Srbiji postoje ljudi koji izrađuju pojedine odevne predmete koji spadaju u narodnu nošnju: vezilje, opančari, tkalje. Ali, ovde na jednom mestu se mogu naći svi ti odevni predmeti, dakle kompleti za dvadesetak koreografija:
Narodna nošnja u Srbiji je veoma raznovrsna, gotovo svaki ćošak ima neki svoj upečatljiv znak. Jer svaka žena koja je mogla da radi neki deo narodne nošnje davala je neki svoj lični pečat i to je fantastično obrađeno u knjizi Jovana Cvijića 'Balkansko poluostrvo'.
Iznad nas vise dva jeleka koji su zanimljivi po tome što se na njihovoj prednjoj strani nalazi ušiveno stotinak (lažnih) dukata:
To je nošnja iz Glamoča. Jedinstvena je po tim dukatima, a postoje dve priče otkud dukati na jelecima. Po jednoj to je ostatak uniformi iz Starog Rima, a po drugoj ljudi su se povlačili u šume i tamo igrali bez muzike da ih ne bi čuli Turci, a ovi dukati su davali neki ritam toj igri objašnjava Stojković.
U ovoj neobičnoj radionici do sada je napravljeno više od 11.500 odevnih predmeta, 90 odsto za potrebe kulturno-umetničkih društava. Stojković kaže da je nevestinjska nošnja toliko bogata da je kompletna teška ravno 38 kilograma, ali je po njemu ipak najlepša prizrenska ženska, pa risanska dvorska nošnja, dok su od muških ubedljivo najlepše crnogorska i valjevska narodna nošnja.
Naš sagovornik kaže da njegova kompletna nošnja košta u proseku oko 250 do 300 maraka i priznaje da na Cetinju postoji žena koja izrađuje najkvalitetniju crnogorsku nošnju, čija se cena kreće od
2.500 do 4.000 maraka:
Ali s tom nošnjom možeš da se pojaviš bilo gde, kao da si obukao 'armani' odelo zanimljivo je poređenje našeg krojača.
Narodna nošnja se danas radi gotovo isključivo mašinski, međutim ako neko insistira i ima dovoljno para, moguć je i kompletan ručni rad:
Zna se da svaki Crnogorac u kući drži gusle, neki i crnogorsku kapu i sliku Njegoša, lozu obavezno. Poneko ima sve to i plus 'kuburu'. E, kad bi svaki Srbin imao u kući bar po jedan deo narodne nošnje, onda bi bilo stotinu ovakvih radionica, a ne bih bio ja jedan jedini registrovani, kao narkoman kaže na kraju Bogoljub Bogi Stojković. GRADIŠA KATIĆ
