Izvor: Blic, 07.Jul.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Narode, ajte da se ne brukamo'
'Narode, ajte da se ne brukamo'
Gluvo doba noći pred Sabornom crkvom u Beogradu. Zvona najavljuju dva sata iza ponoći. Svi trotoari oko crkve zakrčeni automobilima s registracijama iz unutrašnjosti. Uglavnom 'lade', 'kečevi', jedna klonula 'askona' i stotinak umornih ljudi. Jedni sede u kolima, drugi na haubama, treći oslonjeni na zid francuske ambasade, četvrti, najumorniji, prostrli kartone i novine i polegali na trotoar.
- Kamen gori, žeđ nas mori, kazaljke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se ukočile, oči mi od umora iskočile! - pesnički, i sa sve zavičajnim akcentom, recituje Miško iz Despotovca.
On je jedan od ljudi koji su izabrali noć da stanu u red za vize ispred austrijske ambasade. Ali, pre dve noći. 'Žena čekala preko dana, pa joj pozlilo'. Raspoložen je i pričljiv, jer je među prvima u redu za vizu. Nada se da će stići u Austriju na vreme. Ćerka mu je pred porođajem, a on i 'stara' bi voleli da budu sa njom. Miško je sa ekipom sa početka reda organizovao turnir u remiju. Prekraćuju vreme. Pored njih mlađi čovek spava čvrstim snom na šarenom stolnjaku. Pod glavu podmetnuo dasku. Povremeno, glasnim hrkanjem prekine kartaroše koji mu uzvraćaju coktanjem.
- Najgore što mi se desilo za ova dva dana je što sam se pored ove svete kuće razočarao u naše sveštenstvo. Doš'o pop u 'mercedesu' i išutira nam flaše sa vodom koje smo stavili u hladovinu. Ma, nemam reči - ogorčeno Miško odmahuje rukom.
U kolima požarevačke registracije dve devojčice igraju 'tetris'. Čekaju roditelje koji su prvu noć u redu.
- Što nas bre, ovi Austrijanci muču?! Mogli su neki papirići da nam daju, sa brojevi. Oni su valjde kulturni, ne mi - dobacuje besno prosedi čovek sa sredine reda koji ne želi da priča za novine. Samo odmahuje rukom i okreće stolicu na rasklapanje ka zidu. Kraj njega sklopljen kišobran i plastična flaša od litar i po, puna vode.
- Ma nismo mi zaslužili kulturu. Pola ovih što čuče će posle da ode u Italiju. Ceo moj resavski kraj radi tamo na crno. Pa kol'ko ko izdrži i onda nazad. Na 'pozdravi i želje' svaki čas mož' da čuješ: 'Moler iz Italiju čestita rođendan, šofer iz Italiju želi sretan odlazak u vojsku'... - dobacuje Miško sa početka reda.
Mladić iz obezbeđenja ambasade obilazi red. Pita ima li nekih problema. Prošle noći je bilo pravih incidenata. Pokušali neki preko reda, pa se rasprave i objašnjenja završile kamenicama. Par nervoznih gađalo službenike. Međutim, sinoć se ljudi sami organizovali. Uzeo jedan mladić papir i olovku i napravio spisak.
Oko četiri sata ujutro dolazi obezbeđenje ambasade i postrojava ljude po dvoje uz zid ambasade. Tako oni tu stoje do devet, kada se ambasada otvara.
- Ko stoku nas ređaju. Uvek neko 'oće da uleti preko reda. Napravi se lud i prišljamči se. Kao, rasprič'o se s nekim. A priča se da ima i podmićivanja obezbeđenja - kaže tajanstveno dvadesetogodišnji Nikola Stojković 'koji čeka umesto brata'.
- Ma burazer pametan dečko. Pika fudbal ko lud. Imamo babu tamo i on bi da ostane tamo, makar igrao i za neki 'šklj' klub. Bolje će da živi od svakog doktora ovde - opravdava Nikola namere svog brata.
Pozamašan Lala u razdrljenoj šarenoj košulji gega se ka početku reda.
- Narode, ajte da se ne brukamo noćas. Zdravo puta smo se obrukali - prekide Lala rečenicu čim je ugledao novinare:
- Za 'Blicu' bi imo' štošta divaniti, al' bolje da se ne oštrim...
Mladić iz obezbeđenja ponovo prilazi i raspituje se za devojku iz Negotina koja je nestala pre dve noći. Sa majkom čekala u redu i otišla da kupi da jede u tru ujutro. Nije se vratila.
Negde pred svitanje 'golf četvorka', crno-metalik, sa šiberom, niskoprofilnim felnama i decibelima disko-turbo-folka koji izbijaju iz unutrašnjosti, usporava ispred umorne gomile. Momak dvadesetih godina, ultrakratko ošišan, naginje se kroz prozor i kaže:
'E, brate, dobićeš vizu garantovano!' A onda uz škripu i dim sa asfalta prozviždi niz ulicu.
- Ovog nikad ni u jednom redu nećemo da vidimo - komentariše žena koju su probudili 'golf' i njegov vozač.
Posle ove epizode, svi su se vrlo brzo vratili svojim prethodnim aktivnostima. Neki kartama, neki jambu, neki 'tetrisu', a neki su ponovo utonuli u san.
Krupni mladić u bermudama, uz najsočnije psovke, stavi naočare za sunce i sede u rasklimatanu baštensku stolicu.
- Sine, nemoj da se nerviraš - očinski ga posavetova stariji čovek.
- Ćale, jebe mi se, bre, za sve! Najradije bi' na Mars, nego niko ne izdaje vize! Katarina Živković
