Izvor: Blic, 08.Okt.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Narod mi je ljubio točkove'
'Narod mi je ljubio točkove'
Luda je sreća da ga danas, u stvari, ne sahranjujemo, kaže prijatelj Ljubisava Ljube Đokića, bageriste iz Beograda koji je svojom mašinom, ali malo više srcem, odradio najveći deo posla u osvajanju skupštinske i televizijske zgrade u onaj vrući beogradski četvrtak.
Četiri rupe od metaka na staklima kabine Ljubinog utovarivača, lim ulubljen od olova i izbušene dve ogromne gume nedvosmisleno potvrđuju ove reči. Na sedištu još >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stoji njegova jakna koju je na levom ramenu metak pocepao.
Cela Srbija je brujala o čačanskom bageru, ali glavni heroj je ipak majstor Ljuba sa svojim utovarivačem. Ovo je njegova priča:
- Svi su me upozoravali da ne idem. Gde ćeš, izgubićeš glavu! Bio je dogovor da sa mašinom dođem pred sedište Demokratske stranke na Banovom brdu oko 12 sati. Na stovarište gde mi je bio rovokopač došao sam ranije, naduvao gume, pripremio mašinu i odvezao je ispred mog stana na Banovom brdu. U međuvremenu je ovde na stovarište dolazila policija i tražila me.
Uzalud su mu policajci postavljali zasedu na obližnjoj raskrsnici. Ljuba je sa okićenom mašinom već jezdio Požeškom ulicom predvodeći nepreglednu kolonu naroda. Prošao je Savskom, Nemanjinom, Kneza Miloša i najzad parkirao ogromnu skalameriju pred Saveznom skupštinom.
- Tu sam ugasio mašinu. Nisam imao nameru da rušim, mislio sam da će to biti mirne demonstracije. Zatrpali su me, ništa nisam video od ljudi. Sve vreme sam bio u kabini sa jednim čičom kog sam pokupio još na Banovom brdu. Kad je policija počela da ispaljuje suzavac, narod je krenuo da se povlači i u jednom trenutku sam ostao sam naspram kordona. Krajičkom oka sam spazio neke momke koji su pokušavali sa strane ući u zgradu. Tad sam sebi rekao: Šta čekaš?! Jesi li ti došao na paradu ili da nešto završiš ovde?! Upalim mašinu i zbrišem dve žardinjere da bih došao do zgrade. Podignem kašiku i razbijem dva prozora kroz koje se neki momci ubacili zapaljene flaše benzina. Preko kašike utovarivača demonstranti su se ubacivali u zgradu. Gušio sam se u suzavcu i u jednom trenutku sam pomišljao da odustanem. Opet mislim, sad mi ne gine doživotna robija od Slobe, daj bar i RTS da 'počistim'. Ako on ostane, ni ovo nisam trebao raditi.
Kad sam ušao u Takovsku, ona je bila prazna. Narod se povlačio niz ulicu, a kordon policajaca ispred televizije je besomučno ispaljivao suzavac. Tri puta sam kretao i stajao, sve dok jedan bradonja koji je bio na blatobranu utovarivača nije otišao nazad do Skupštine i doneo mi zaštitnu masku. Sirenom sam upozorio pandure da krećem u napad i podigao kašiku. Oni su zapucali. Meci su se odbijali od čelika, zviždalo je i fijukalo na sve strane. Posle su mu neki ispričali, a to je bilo i na televiziji, da mi je neki od policijskih oficira prišao s leđa i dva puta pucao u mom pravcu. Ništa ja nisam osetio, samo sam kasnije ugledao dve rupe na staklu iza leđa i isečenu jaknu. Meci su prošišali kroz otvoreni prozor sa strane.
Zaleteo sam utovarivač prema ulazu. Policajci su pobegli unutra, povremeno otvarali vrata i pucali. Spustio sam kašiku i krenuo da rušim ulaz. Ulazio sam unutra sve dok mi kabina nije udarila o ploču. Onaj čiča pored mene je urlao: 'Oslobodili smo televiziju! Narode, ulazi unutra!' A onda kaže meni: 'Ti nisi svestan šta si uradio. Beži nazad na Banovo brdo! Ovi iz opozicije imaju računa da ti kupe novu mašinu.' Međutim, narod je počeo da se penje na mašinu u pokretu. Jedan mi je pao pod točkove ali je, srećom, prošao samo sa slomljenom nogom. Ljudi su se slikali sa mnom, bacali me u vis i ljubili mi točkove. Nikad to ne mogu zaboraviti - završava svoju priču Ljuba, za prijatelje Džo. Ranko Pivljanin Srušio i bivšu Udbu
Ljuba Đokić zvani Džo je, kako tvrdi, oduvek radio ono što niko drugi nije hteo. Tako je pre nekoliko godina, za potrebe jednog građevinskog preduzeća sam srušio zgradu nekadašnje Udbe u Žarkovu.
- Uradio sam to sa zadovoljstvom - kaže.
Kad se toj zgradi dodaju Skupština i televizija, dobar het trik.
