Izvor: Blic, 29.Mar.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Namet na vesla
Namet na vesla
Platiću im preko Karađorđevog parka! - poručuje penzioner Rade Trkulja(70), mašući 'bonsekom', dok ga je kiša sustizala na putu do njegovog čamca u Čukaričkom rukavcu na Adi Ciganliji. 'Bonsek' mu je osnovni alat pomoću kog je godinama sklapao i pakovao svoj čamčić sa kabinom(7.000 dinara poreza godišnje!) i splav od tridesetak kvadrata sa kućicom pet puta manje kvadrature na njemu(1.000 dinara poreza!), a metalnom testerom neretko popravlja i ostareli >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'trabant' u poodmakloj fazi raspadanja(i tu, valjda, sleduje neki porez). A 'transakcija' preko Karađorđevog parka, kad se prevede na fiskalni jezik, znači da od plaćanja poreza na plovne objekte koji država namerava da razreže u aprilu, bar što se Radeta tiče, neće biti ništa.
- Kupio sam stari poluraspadnuti splav i polako od otpadnog materijala iz 'Ikarusa', fabrike u kojoj sam radio, sklapao novi splav. Sad sam kupio dasku za patos koji je propao. A i čamac je bio krš. Vidite jarbol, šipke, merdevine, sve sam svojim rukama uradio. Sav taj materijal je kupljen u prodavnici, na njega je već jednom plaćen porez na promet, a ja sam savijao, vario, polirao. Motor sam kupio polovan i celog ga prepakovao. Privez splava sam za ovu godinu platio 1.350 dinara, registracija me koštala oko hiljadu dinara i sad još treba da plaćam porez. Od čega i zašto?! Od penzije koja je 4.700 dinara!? Je l’ treba dva meseca hleba da ne jedem, da bih mogao da uživam na reci?! Ja ovim pokušavam da produžim ovo malo života što mi je ostalo, oni hoće da mi ga prekrate. Plaćati neću, pa neka me juri policija - obrazlaže živahna starina.
Žiku Stojanovića ne muče poreske glavobolje, jer nema ni splav ni čamac. On je samo 'ljubitelj Save', ali se druži sa čamdžijama i ima svoj komentar.
- Onaj ko je smišljao ove poreze, sve je smislio fenomenalno, samo je redosled pogrešio. Valjda prvo treba narodu omogućiti da zaradi, a onda mu uzimati poreze. Ovo je priča kako mali Đokica zamišlja ekonomiju. Pa, ovde, bre, da nekoga udariš o zemlju, pre će mu ispasti oko nego dinar! Slično premišlja i malo društvo koje se okupilo da roštilja ispred brodića Aleksandra Pokrajca. 'Standardi' njegovog plovila uklapaju se u poresku stopu od 20.000 dinara koju on, takođe, ne namerava da plati.
- Ja sam privatnik još od Titovih vremena i otkad znam za sebe, poreske zakone su uvek donosili diletanti. Nismo se valjda borili da se porezi razrezuju na stare čamce, a ne na dedinjske vile stečene na najsumnjiviji način. Brod neću prodavati, porez ne mislim plaćati, pa makar se za zatvor spremao. A neće to tako ni moći. Preživeli smo ove, preživećemo i njih. Do sad nijedna vlast nije imala način da naplaćuje ovu vrstu poreza - optimista je Aleksandar, dok njegovi drugari sumnjičavo vrte glavama u pogledu neinventivnosti novih vlasti po pitanju naplate ove globe. Dobro znaju da vlastima, kad narodu treba uzeti pare, ideja nikad nije falilo.
Miroljub Mihajlović je vlasnik jedne 'pasare' na koju bi, ako zakon o porezima prođe, morao da plati 7.000 dinara poreza.
- Imao sam veliki brod i prodao sam ga da bih platio operaciju na srcu. Sreća u nesreći. Ovo je otimačina. Kako ja da platim taj porez sa invalidninom od 3.400 dinara?! Pa ja ne plaćam ni marinu, ni kiriju za stan ne mogu da platim od 1999. godine. Nije ovo čamac za iživljavanje, već za porodične izlete koje su nam jedino zadovoljstvo. Na Adi sam 60 godina, tu sam odrastao, i sad neko da me tera odavde. Nek uvode poreze ovima što imaju brodine od pedeset i više hiljada maraka, ali zašto su se okomilili na nas sitnariju? - razmišlja Miroljub.
Ivan Spirović nemo posmatra društvo i prebira nešto po glavi. Računa u koje hiljade dinara poreza se uklapa olupina od sedam metara koju je kupio pre tri meseca. Kabinu mu je pokrio tablom lima.
- Po njima su osnovica poreza dužina čamca, kabina i jačina motora, a niko ne spominje od čega su napravljeni. Ima čamaca koji su slični po dužini i kabini, a razlika u vrednosti se meri i desetinama hiljada maraka. Ovde će biti oporezovana plovila čija je stvarna vrednost daleko ispod godišnje poreske takse - kaže Ivan, a njegovi drugari se pitaju koliki onda porez treba da plati vlasnik prelepog 'belajnera' vrednog više od 100.000 dolara. Ako porezi zažive, Gradimiru Nikoliću zvanom Pacov, ostaje jedino da se, u skladu sa nadimkom, skloni u mišju rupu. Njegov splav u Čukaričkom rukavcu mu je i kuća i posao i život. Na toj adresi je prijavljen, tu plaća struju i komunalije. Prodao je stan koji više nije mogao da izdržava i sa ženom i sinom se preselio na splav gde drži mali klub za društvo iz marine, a sa porodicom spava u dve sobice koje su do juče bile komarnici.
- Svaki dinar koji bih otkinuo udarao sam u lamperiju, kapke, ogradu, da ne živim kao pas. I šta sad da radim, brate rođeni!? Boriću se, dok imam snage. Da mi uzmu - ne mogu, osim da me uhapse i strpaju u 'Padinjak'. A tamo će mi biti bolje! - ogorčen je Gradimir. Iste brige muče i njegove komšije Acu Bućana, Peru Motorolu, Velju Ilića... Sve njihove skalamerije od splavova su na udaru poreznika.
Kažu, kad je čamac u pitanju, čovek se dva puta raduje. Jednom kad ga kupi i drugi put kad ga proda. Mnogi bi sad da se drugi put raduju, ali kupci više ne grizu! Ranko Pivljanin Kol’ko će da košta
Na najobičniji ribarski čamac bez motora porez je 500 dinara, sa motorom snage do 22,05 kilovata plaća se 3.000, a ako ima kabinu cifra se penje na 7.000 dinara. Za plovila sa motorima snage preko 220,62 kw porez se kreće do 33.000 ili do 70.000 dinara za čamce duže od 10 metara. Na splav- kućice veličine do 30 kvadratnih metara porez je 1.000, za veće od 30 kvm 10.000, a za one sa sto i više kvadrata, 100.000 dinara. Za svaku godinu starosti plovila, odnosno splava, porez se umanje pet procenata, ali maksimalno umanjenje ide do 30 procenata. A ko ne plati porez, slede kazne koje iznose i do 10.000 dinara (za firme duplo), a tu su i sudski troškovi, kamate i osnovni dug.
