Izvor: Blic, 06.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najprljaviji posao među đubretarima
Najprljaviji posao među đubretarima
Svako veče, oko osam sati, na izlazu iz auto-baze 'Gradske čistoće' na Voždovcu, kamion za odnošenje smeća, star i prljav, spremno brunda. Ekipa 'Gradske čistoće' izlazi na teren. Njihova meta su VMA, bolnica 'Dragiša Mišović', krug kliničkog centra Srbije, Gradska bolnica... Misija: uklanjanje medicinskog otpada.
Dvorište Urgentnog centra, zadnji deo zgrade. Oko desetine kontejnera prepunih medicinskog đubreta iz kojih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vise prazne boce za infuziju, pobacani su špricevi i igle, krvave gaze i zavoji, 'uredno' pomešani sa otpacima svake vrste: ostacima hrane, tetrapacima, kutijama. Nekoliko kutija krcato je neiskorišćenim, sterilno upakovanim špricevima, možda neispravnim.
Kamion 'Čistoće' šumno staje. Uz psovke, vozač Radoslav Gavrić otvara vrata. Traži pogodan delić da ga namesti umesto šrafa koji mu je malopre ispao sa kvačila; izlaze i njegove kolege, radnici Boban i Milija Radosavljević i Jahaj Nimon, poreklom Egipćanin. Na njihovu nesreću, igrom slučaja, dopalo im je da obavljaju najprljaviji posao među đubretarima - uklanjanje đubreta iz bolnica, đubreta pomešanog sa krvavim ostacima od operacija.
- Mi radimo samo sa otpadom iz bolnica. Imamo istu platu kao i ovi sa ulice, a ovo radimo jer su nam tako rekli. Šta ćeš, mora da se radi... Ali, plašimo se, kako se ne bi plašili, sve je to zarazno, sve te infekcije, ali moramo da radimo. Nemamo nikakvu zaštitu, dali su nam samo ove rukavice, čizme moramo sami da kupujemo. Strašno je to, vidiš svašta, krv, zavoji, smrdi, šta ne vidiš - priča Egipćanin Nimon.
'Hard kor ekipa', kako ih zovu, baca se na posao. Istovaraju kontejnere, a onda kupe đubre obilato nabacano pored njih.
- Ovo je odvratno. Evo, pogledajte! Dva kontejnera su poluprazna, moglo je još dosta da stane, a oni uvek bacaju sa strana. Koliko sam se puta žalio, kumio, pretio. Moji radnici nisu plaćeni da kupe sa zemlje već da istovare kontejnere. Ovako nam duplo uspore posao, a koliko se samo puta desi da se ljudi ubodu na ove igle kroz gumene čizme. Jedan se ubo na iglu u Infektivnoj klinici. Otišao je onda kući i posle sam čuo da je dao otkaz. Nikada ga više nisam video - užasava se vozač Gavra.
No, ekipa se ne buni. Stoički prihvataju svoju sudbinu i upiru dalje. Ipak, duboko su ozlojeđeni...
- Najgore je kada istovaramo kontejnere, a ono puknu kese pune krvi i mokraće. Sve nam se to isproliva po licu, telu, odeći. Ali šta ćeš, malo se obrišeš i to je to - kaže Milija Radosavljević.
Kamion kreće dalje, ka hirurgiji jedan i dva, patologiji, porodilištu Kliničkog centra.
Međutim, večeras, 'hard kor ekipa' kao da je ostala pošteđena sve težine i mukotrpnosti svog posla. Praznici su neuobičajeno ispraznili kontejnere, prigušili operacije, mnoge institucije ne rade. Možda je sreća noćas poštedela i reportere 'Blica', poštedevši ih još gorih, krvavijih i smrdljivijih prizora.
Misija se nastavlja, zdravstvene ustanove promiču, kamion se puni. Na njegovom zadnjem delu, ispod otvora u kojem se melju medicinski ostaci, kloparaju se dve zakačene, drvene i neugledne gajbe.
- Time ljudi kupe đubre sa zemlje - objašnjava Gavra kada smo, prošavši pored budnih stražara, stigli na VMA. Ovde, u garaži ustanove, naslagano je najviše kontejnera do sad. Neki su poluprazni. Đubre svuda okolo.- Sva sreća, pa je bio praznik. Svako veče ovde je prava deponija. Ne može da se priđe kamionom dok se ne raščisti, a kontejneri ostaju poluprazni. To ne razumem - vajka se Gavra otvarajući vrata i uklanjajući komad stiropora kojim je zapušio veliku rupu na boku kamiona. U kamionu je, kažu članovi 'hard kor ekipe', jako hladno jer grejanja nema.
- Kada napunimo kamion, nosimo sve na deponiju u Vinči. Tamo to sve izručimo, pa se, ako ostane, a obično ostane, ponovo vraćamo da dovršimo. A ne plaćaju nam prekovremeno. Ipak, plašim se zbog ljudi. Nemaju nikavu zaštitu, a moraju da rade. Eto, na nas kao da niko ne misli - govori Gavra. Filip Knezević
