Izvor: Blic, 28.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najjeftinije je na severu Bačke
Najjeftinije je na severu Bačke
Moli se stariji gospodin iz Jagodine, u žutom mantilu, srednje visine, prosed, da hitno dođe do autobusa koji je trebalo da krene pre nekoliko sati...'
Ovo je samo jedna od mnogobrojnih poruka koju kupci ili prodavci, kad nastane frka i strka, upućuju sa razglasa na subotičkom buvljaku, najvećoj robnoj kući u zemlji. - Poruka za pomenutog gospodina, međutim, nije ništa značila, jer je čovek - gluv, a to su njegovi saputnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << saznali tek pošto su satima obilazili pijacu, tragajući za njim.
Najviše potrage za ljudima, izgubljenim novčanicima, torbama i mališanima je petkom i subotom, kada je subotički buvljak prepun kupaca koji dolaze iz svih krajeva zemlje, kako bi proširili biznis, jer, kako kažu, najjeftinija je roba na severu Bačke, pa na njoj može najbolje da se zaradi. Možda i zato što je iz prve ruke stigla na subotički buvljak iz Bugarske, Rumunije, ali im je vek trajanja jednak ceni. U najboljem slučaju podnesu dva do tri pranja i potom se raspadnu. Ali, po toj ceni, mnogi im ne mogu odoleti. Pored gaća i čarapa na subotičkom buvljaku prodaju se i jakne, duksevi, pantalone, farmerke, džemperi, rolke, dečja garderoba. Naravno, tu su i igračke, lego-kocke, slagalice, lopte, mede, zeke i sve ostale zanimacije za mališane.
U jednoj od hala prodaju se i prehrambeni proizvodi, većinom iz Mađarske. Sirevi, salame, šunkarice, paštete, viršle, namazi, slatkiši, i to po mnogo jeftinijim i popularnijim cenama, nego u prodavnicama. Recimo, kilogram i po mađarskih viršli košta 150 dinara.
Tu su i bicikli, po ceni od 50 do 100 evra, dečji, muški, ženski, 'brzinke', sa korpama ili bez njih, auto-delovi, kosilice za travu i naravno, sve ono što je potrebno za kuću - posuđe, šerpe, lonci, poklopci, usisivači i razni aparati.
Za samo dva dana, kako kažu radnici sa buvljaka, ovde prođe i po nekoliko stotina hiljada ljudi, a zarada je tolika da se preživi.
- Odavno smo, bre, sestro, zaboravili lepe dane, kad se od buvljaka moglo dobro živeti. Tada smo imali duplu zaradu. Ne ostane ti novca da uštediš, nego samo da preživiš - priča prodavac Alija.
Na buvljaku je najviše nezaposlenih ili onih koji su u preduzećima odavno tehnološki višak, tako da su zastupljene sve profesije: srednjoškolci, profesori, inženjeri, mladi i stari. Već čitavu deceniju na buvljaku za život zarađuje oko 12.000 Subotičana. Jedni donose robu iz inostranstva i vlasnici su tezgi, dok drugi rade za njih. A, kada radiš za nekog, uslovi plaćanja su različiti. Dok neki gazda dnevno plaća osam odsto od prometa, drugi daje fiksnu platu od 100 evra, neki dnevnicu.
Jedino je ipak sigurno: buvljak niko ili retko ko napušta. Sve tezge zakupljene su već za narednu godinu. Mesta za prodaju ima samo na zemlji. Gužva, gurkanje, cenkanje, poneka psovka, pitanje: 'Pošto tange, brate?', druženje i po koja ljuta, onako s nogu da se prekrati vreme u 'nedostatku mušterija', na buvljaku su svakodnevica. Siva ili ružičasta, zavisi od pazarnog dana. Jer, kako reče jedan prodavac, ovde je pravilo: 'Koliko para u džepu, toliki osmeh na licu'. V. Ivošević
