Izvor: Blic, 07.Jun.2009, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na zmaju iznad Beograda
Letimo na visini od 350 metara iznad aerodroma. Hladno je. Temperatura je bar 10 stepeni niža nego na zemlji. Nije vam svejedno, pogotovo pri skretanju i promeni brzine. No, ubrzo nam pogled odvlače oranice i livade u okolini Beograda. Laka letelica lagano se njiše na jutarnjem vetriću, dok se ispod nas jasno vide polja uredno izdeljena na kocke. Tek negde u daljini nazire se zgrada „Ušća" na Novom Beogradu, dok se sa druge strane vidi Pančevo"
Tih deset minuta vožnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zmajem novinari su dobili na poklon u okviru Trećeg državnog prvenstva Srbije pilota ultralakih letelica koje je održano juče na aerodromu „Lisičiji jarak" u Borči. Kada smo se ponovo našli bezbrižno na zemlji, 12 pilota dobilo je zadatak da sa određene visine vodenim balonima pogodi metu na travnatoj pisti. To im je već treća disciplina nakon što su lovili fotografije koje su prethodno napravljene na određenim tačkama i za šta su imali precizno vreme. Drugi zadatak im je bio precizno sletanje – sa upaljenim i ugašenim motorom sa visine od 25 do 300 metara.
Za treću, revijalnu disciplinu „Žarko Ilić” – precizno bombardovanje, podeljeni su u četiri grupe. Prva grupa poleće, ređaju se jedan za drugim, tek svaki treći put meta je pogođena. Vreme im ne ide naruku zbog čega se dovodi u pitanje nastavak takmičenja. Ali, nema ni veze" Oni su svi tu da se druže, više nego da dobiju trećeg državnog prvaka Srbije ultralakih letelica" I reporteri „Blica nedelje" sa njima, takođe" U malenom kafeu na aerodromu, dok čekamo da stane vetar, slušamo priču jednog od takmičara, velikog zaljubljenika u visine.
– Ne leti se zmajevima na sreću, nego vam je potrebno znanje. Vazduh je promenljiva kategorija koja se ne vidi. Ali, ako znaš da upravljaš, neće ti predstavljati problem ni kiša, ni oluja. Ni tada nema predaje – otkriva nam Milan Lovrić (47).
On je, kako kaže, letenje zmajevima zavoleo kada je njegov kolega kupio jednu takvu letelicu i provozao ga. Iako još i skija na vodi i snegu, letenje najviše voli. Ljubav prema ovom hobiju drži ga već sedmu godinu i član je vazduhoplovnog kluba „Vihor” iz Nove Pazove. Iako ima preduzeće za preradu proizvoda od plastike, obreo se među iskusnim pilotima i redovno se takmiči. Dobitnik je priznanja sportista godine 2006. u ultralakom letenju, osvojio je i državni šampionat te godine i već četiri godine zaredom je državni šampion"
– Naš klub ima šest zmajeva i tri aviona. Priznajem da ovaj hobi nije jeftin, ali vredi. Ovde su najveći troškovi tehničko održavanje i gorivo. Ali, od letenja se još niko nije obogatio – kaže on.
Srbija je, smatra Lovrić, još daleko od sveta i Evrope što se ovog sporta tiče, jer nije finansijski „stasala” da aktivno učestvuje na takmičenjima. Samo osiguranje na takmičenju košta 10.000 evra. Međutim, Lovrić tvrdi da mi imamo znanje i dobar kvalitet letelica, zbog čega su naši klubovi ipak dobijali pozive za svetska i evropska takmičenja.
Na druženje na aerodromu su došli i pripadnici Vojske Srbije, koji su i pokrenuli ovaj sport kako bi u vreme krize, kada se manje radilo, mogli da lete.
Onda se vetar utišao i postalo je sparno. Takmičenje je prekinuto, tako da pobednik nije izabran. A takmičarima „Vihora”, Kraljevskog vazduhoplovnog kluba „Soko” iz Beograda i iz Komisije ultralakih letelica Vazduhoplovnog saveza Srbije ostalo je samo da za to sačekaju bolje uslove...
Nimalo jeftin sport
Laka letelica košta od 5.000 do 40.000 evra. Obuka za pilotiranje zmajem traje dva do tri meseca i košta 500 do 1.000 evra. Obuka za pilotiranje avionom traje godinu do godinu i po dana i košta 2.000 do 3.000 evra. Panoramski let po Beogradu zmajem košta 1.000 dinara.
