Izvor: Blic, 27.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na svitanju s beračima kamilice
Na svitanju s beračima kamilice
Raste kao korov, najviše po žitorodnim, polustepskim i slatinastim zemljištima, a naročito u Vojvodini, piše u priručniku za sakupljanje lekovitog bilja za kamilicu (lat. Matricalia chamomilla1.) bez koje se ne može zamisliti nijedno ozdravljenje od prehlade, upale kože ili sluzokože, niti kozmetički preparat.
U Severnom Banatu kamilica je sve manje korov, a sve više rasprostranjena biljna kultura koja se uzgaja i na plodnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << oranicama. Tačnih podataka nema, ali dobri poznavaoci atara tvrde da je na području dve severnobanatske opštine, Čoke i Novog Kneževca, pod kamilicom preko 500 hektara. Samo u Padeju, selu poznatom po vrsnim uzgajivačima lekovitog bilja i fabrici za proizvodnju i preradu lekovitih trava 'Menta', kamilica je zauzela više od 300 hektara. Ima proizvođača koji pod ovom lekovitom biljkom imaju i po 50 hektara, ali najbrojniji su oni s pola ili jednim hektarom.
- Žuto-beli cvet, mirišljav i nežan, zahteva brižljivu negu, pa se većina proizvođača ne usuđuje da poveća površine plašeći se da neće uspeti da okonča sve poslove do prodaje. Već trideset godina berem kamilicu svakog maja meseca - kaže 73-godišnji Karolj Goranj iz Padeja koji je penziju stekao radeći u vodoprivredi.
- Ranije sam mogao da uberem i 250 kilograma cveta, za tri do četiri sata koliko berba traje, ali sada teško naberem i 150. Ponestaje mi snage - kaže, iako još uvek više ubere od Šandora Bere (24), zemljaka s kim smo ga sreli na parceli pod kamilicom Gige Popova u padejskom delu atara zvanom Todorovača.
Berba kamilice obavlja se u maju kada su beli cvetići po obodu postavljeni horizontalno, jer tada imaju najviše etarskih ulja.
- Na parcelu izađemo pre zore, sačekamo svanuće i počinjemo berbu ovim specijalnim češljevima, grabljicama, koje mi Mađari zovemo kaparo - pokazuje Karolj Bači alat za branje.
- Bere se najduže do osam ili devet sati, dok ima rose, jer posle se osuši pa ispada iz grabljica. Brzo se nosi na tavane ili sušare da se ne bi upalila u džakovima i suši se pet do deset dana. Posle toga može da stoji i čeka najpovoljnijeg kupca.
Na Budič-pusti kod Sajana dvadesetak berača kamilice iz Padeja privode kraju radni dan, iako je tek osam sati.
- Najbolji berači kamilice su iz Padeja - kaže Kalman Boršoš iz Čoke koji s parcele veličine 15 hektara očekuje dve žetve.
- Rod je umanjen za 60 odsto zbog oštre zime i sušnog proleća, ali i pored toga posle berbe cveta očekujem kišu koja će produžiti vegetaciju i ponovno cvetanje, pa će se kosidbom cele stabljike, takozvane herbe, dobiti još lekova i kozmetičkih preparata - planira Kalman Boršoš.
Boršoš kaže da je najiskusniji industrijski proizvođač kamilice i dugogodišnji saradnik s 'Mentom', objašnjavajući da je ulaganje u proizvodnju kamilice isto koliko i ulaganje za proizvodnju pšenice, ali da je prihod deset puta veći ako ima dovoljno 'sunca, kiše i sunca'.
- Ove godine, međutim, prihod će biti kao da sam sejao pšenicu - rezigniran je vlasnik kamilice i odmah dodaje da će za narednu godinu površinu pod kamilicom povećati za tri puta. Nedeljko Kolundžija
