Izvor: Blic, 27.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na prodaju zatvor u centru grada
Na prodaju zatvor u centru grada
Kad pored prepunih bašta kafića i mnogobrojnih šetača prođu policajci i sprovedu nekog sa lisicama, ne zna se kome je neprijatnije - kriminalcima ili šetačima. Takve scene decenijama se dešavaju u samom centru Pančeva gde je, u Njegoševoj ulici koja je za ovaj grad isto što knez Mihailova za Beograd, smešten zatvor građen još 1804. godine.
Vlada je nedavno raspisala tender i zatvor se prodaje, a kupac je dužan da izgradi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << isti na periferiji grada, na zatvorskoj ekonomiji.
- Kada je građen, zatvor je bio na periferiji, ali za dvesta godina urbanistički plan se promenio pa je periferija postala centar. U prvo vreme zgrada je bila kasarna u kojoj su živeli graničari, ovde gde sedimo bila je konjušnica, ali je uvek u jednom delu bio i zatvor! - priča i otvara flašu 'zatvorske šljivovice', na kojoj je amblem grb MUP, načelnik Đorđe Igić. Simpatični Piroćanac koji ni sam nije siguran zašto je svoj radni vek proveo s druge strane rešetaka.Oko nas pet šest monitora. Tako stražari imaju potpuno preglednost onoga šta se dešava u dvorištu, u hodnicima, na ulici. Kamera nema jedino po sobama, u sobama, ipak, važi neka privatnost. A zatvorenici koji ovde izdržavaju, do godinu dana kazne, izgledaju kao vojnici: uvek stanu mirno kad naiđe neko od stražara, spavaju na vojničkim krevetima na sprat, imaju vojničku disciplinu, čak su im i zatvorska odela - stare vojničke uniforme.
Zatvorska zgrada se sastoji od podruma, prizemlja, sprata i potkrovlja. U podrumu je ostava za krompir i drugo povrće, u potkrovlju suše veš, na spratu su spavaone za ove koji izdržavaju kazne. Najgore je u prizemlju gde leže oni koji su pod istragom. Kad načelnik Nenad Dražević otvori teška masivna vrata, s unutrašnje strane nas zapahne tako jak miris vlage da sinusi prorade istog trenutka. Unutra su male ćelije, sa prozorčićima koji podsećaju na prozorčiće šalterskih radnika, ali načelnik koji je ovde tek četiri meseca smatra da nije poželjno da novinare uvodi u ove prostorije.
Zatvorski hodnici podsećaju na rudarske tunele, prozori nisu menjani bar sto godina, a rešetke obmotane gustom žicom su verovatno postavljene u trenutku kad i sama zgrada. Jedino je kasnije postavljeno mat staklo, tako da zatvorenici eventualno mogu da čuju muziku koja dolazi iz okolnih kafića, ali ne i da vide bilo koga na ulici. U hodniku slike_arhiva koje su radili zatvorenici, dominira predivan ženski akt kome su sami robijaši dali ime - 'Puste želje'.
Vaspitača Dušana Preradovića zatičemo u biblioteci sa stotinak knjiga. On kaže da se ovde najviše čitaju dela Agate Kristi, Defoov Robinson Kruso i knjige Sindi Šeldon, a da je pravi bestseler Mihailovićev roman 'Kad su cvetale tikve'. Ipak, dve knjige koje su ovde najčitanije su: 'Zakon o izvršenju krivičnih sankcija' i 'Pravilnik o kućnom redu Okružnih zatvora'.
Postoji i 'karantin' soba u koju se prvo ulazi. Ništa posebno, spavaona kao i sve druge, samo što su zatvorenici ovde izolovani dok se sa njima ne obave potrebni razgovori i dok ih negde ne smeste.
Upravnik tvrdi da je pre mesec dana održan sastanak sa ljudima iz OEBS-a i da su bili veoma zadovoljni stanjem u našim zatvorima: hranom, higijenom, smeštajem...
A kakvo će stanje biti tek u novom zatvoru koji će morati da zadovolji sve svetske standarde i za koji su neki već rekli da će to biti 'zatvor sa pet zvezdica'?
- Nadam se da ću do sledeće godine već otići u penziju i da neću morati da radim i u novom! - odmahne rukom načelnik Đorđe Igić i otključa još jedna metalna vrata. Gradiša Katić
