Izvor: Blic, 28.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na njivama niču samo bombe
Na njivama niču samo bombe
Vest da je prošlog vikenda na imanju Nikole Milovanovića iz Samaila kod Kraljeva pronađeno devet neaktiviranih kasetnih NATO bombi, zaostalih iz rata 1999. godine, po svoj prilici je predstavljala senzaciju samo za one koji ne žive u ovom selu.
Za meštane Samaila, bombe skrivene pod zemljom neobrađenih njiva, svakodnevna su tema razgovora. Nikakvo čudo, jer je prema rečima Miše Milovanovića, sina Nikolinog, od rata na ovamo, pronađeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na desetine ovih eksplozivnih naprava. Samaila se, naime, nalaze blizu vojnog aerodroma u Lađevcima, stalne mete NATO bombardera, a na mestu sadašnjih njiva, nekada je postojao i stari aerodrom.
Miša nas vodi do centra sela u kome se, na desetak metara od puta Kraljevo-Čačak, nalazi njiva njegove porodice. Četiri godine nije obrađivana, baš zbog straha od bombi. Posle prvih zaoranih brazda orač iz Bapskog Polja počeo je da vadi jednu za drugom kasetne bombe.
- Došla je policija, obeležila prostor trakom i rekla nam da ne prilazimo. Mi smo već naviknuti da pronalazimo bombe u njivama, priča Miša i pokazuje kasetnu bombu kraj njive.
Nikola Matijević, čija se kuća nalazi u neposrednoj blizini njive Milovanovića, kaže da je u Samailima oko 30 hektara zemlje neobrađeno.
– Niko ne sme da uđe u njivu zbog bombi. Evo, i Milovanovići su probali i vidite šta se desilo. Jednostavno, ljudi u Samailima gledaju četiri godine u plodnu zemlju koja stoji u batalu zbog bombi. Ovde je vojska za vreme rata postavila lažne radare i NATO nas je zbog toga gađao svaki čas. Molili smo i kumili da ih sklone, ali uzalud. Sada niko ne okreće glavu da nam pomogne - žali se Nikola pokazujući na svoju kuću i neobrađenu zemlju oko nje.
Po njegovim rečima, skoro da nema njive u kojoj se ne nalaze bombe.
- I sve su kasetne. Mi ne znamo da li su mnogo ili malo opasne, bomba je bomba - zaključuje Nikola Matijević.
Oni hrabriji, koji ipak odluče da uzoru po neku njivu u Samailima, svesni su da ulaze u igru ruskog ruleta sa zaostalim bombama. Na sreću do sada nije bilo ljudskih žrtava i povređenih.
Simka Milovanović, Mišina baba, kaže:
- Mi smo tokom rata preživeli užas u ovom kraju, pa zar i sada treba da se plašimo?! Četiri godine čekamo da uzoremo svoju njivu, zbog straha šta ćemo naći ispod zemlje, i evo kako se završilo. Ali hvala Bogu, moglo je još gore. D. Marković
