Izvor: Blic, 03.Jul.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na 'gvozdenom putu'
Na 'gvozdenom putu'
Proći će podosta godina, pa će se ljudi opet sjetiti gvozdenog puta, te će ispotekare obnoviti ovaj put. Samo, njime do Višegrada neće putovati putnici radi potrebe i posla, već ljudi od zabave, srbez odmorišta i uživancije.
Ove reči je davno, pre veka i kusur godina, zapisao kremanski prorok Mitar Tarabić. 'Video' je Mitar da će ljudi napraviti gvozdeni put kroz njegova Kremna, da će isti voditi kroz Mokru Goru, pa dalje, sve brdima i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kanjonima do Višegrada, a potom će puta nestati i 'proći će podosta godina'...
U minulu subotu, par minuta ispred 15 časova, nekoliko stotina 'ljudi od zabave' tiskalo se u putničkom, restoran i panoramskom vagonu 'ćire', parkiranog na novosa- građenom uskom koloseku iznad Osnovne škole u Mokroj Gori. Među putnicima, naravno, u restoran vagonu i, naravno, sa tri ekipe RTS-a, bili su i Živorad Maksimović, generalni direktor ŽTP 'Beograd' i njegov najbliži saradnik, Mokrogorac Radovan Glibetić, čovek koji se prvi 'sjetio gvozdenoga puta'.
'...Vozi 'ćira' lepu Zoru ka planini Zlatiboru/ pruga pravi osmicu, a ja ljubim Zoricu!', grmelo je iz razglasa, dok je kondukter upozoravao putnike da se ne smeju zadržavati na prostoru između vagona.
Tačno u 15 časova 'gvozdeni konj' pisnu i ispusti oblak vlažne ugljene prašine čije čestice završiše na belim košuljama gospode koja nisu poslušala upozorenje konduktera.
Ma, ništa, gore je u 'šesnae- stici' do 'Merkatora' ote se gospodinu u crno-beloj košulji.
Krenu 'ćira', desetak na sat, a klinci, učesnici prethodne maskenbal priredbe ispred šk- ole, veselo zagrajiše. Krenu 'ćira', sve zvi- ždućući i puhćući prema šesto metara udaljenoj staničnoj zgradi... A 'ljudi od zabave' pričali:
'Ej, sećam se mirisa ovog dima... Bilo je to davno, pre četrdeset godina, mislim da sam putovao 'ćirom' iz Užica za Sarajevo...'
'Ovo je predivno. Kad proradi cela pruga, mislim da će ovde dolaziti turisti iz svih zemalja sveta... Svaka čast tom Glibetiću. Baš ima kliker...'
'Lepo će biti turistima, ali teško nama što svaki dan putujemo ovim vozovima na pruzi Beograd-Bar!'
'Jeste to, ali neka bar imamo nešto u ovoj zemlji da valja...'
Zaista, setili se ljudi 'gvozdenog puta'.
Železničari ŽTP 'Beograd', radnici Železničkog muzeja Srbije i stanovnici Mokre Gore pokrenuli su pre nekoliko godina inicijativu za obnovu pruge Mokra Gora Šargan Vitasi, popularne 'šarganske osmice', kako bi po istoj želji otrgli od zaborava deo prošlosti i istorije kraja između Zlatibora i Tare. Njihovu inicijativu ozvaničio je Živorad Maksimović 23. avgusta 1999. godine, potpisavši odluku o obnovi 'šarganske osmice' duge 13,5 kilometara u turističke svrhe.
Ubrzo potom, postavljene su prve šine na budućoj, mnogi tvrde, najatraktivnijoj pružnoj trasi u Evropi i jednom od najlepših spomenika železničkog neimarstva u 'onoj' i 'ovoj' Jugoslaviji. Tek, Mokro- gorci su prošle subote imali šta i zateći: adaptiranu staničnu zgradu u savremen motel, a pored njega stanični plato sa dva perona, novi parohijski dom, nekoliko prelepih česama, kraj izvora 'Bele vode' nikao je izva- nredan restoran i park oplemenjen skulptura- ma i brojnim sadržajima za odmor i rekre- aciju, nove fasade na gotovo svim kućama u centru sela... U međuvremenu, u Mokru Goru stigle su i tri renovirana vagona 'ćire', izgrađeno je šesto metara pruge, započeto renoviranje sta- nice Šargan Vitasi kojoj će biti vraćan izgled iz 1925. godine... Mokrogorci su obećali da će 'ćira' uskoro krenuti celom trasom. 'Šarganske osmice'...
Došli Mokrogorci kući, na svoje 'zavičajne dane' i zaista se imali čemu obradovati, a dalo se videti i čuti sve to umeli i proslaviti zajedno sa brojnim gostima, među kojima retko koji nije stao u red za besplatnu porciju pečenog vočića, besplatnu flašu ili gajbu piva...
Najveselija je, ipak, bila generacija mokrogorskih osnovaca iz sedamdeset i neke, na čelu, a povremeno i na 'kecu', sa Veljom Ilićem, jednim od vodećih pera jugoslovenskog novinarstva.
Jedino je, kažu, šteta što je Mokra Gora, najmanje svojom voljom, postala pogranično selo. Zoran Tmušić
