Izvor: Blic, 11.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzika je kao ikona
Muzika je kao ikona
Aleksandar Damnjanović (45), večeras gost Bemusa na 'Kolarcu', jedan je od inicijatora osnivanja orkestra 'Mladi filharmoničari Beograda' (danas orkestar 'Borislav Pašćan'). Posle prve godine studija na Muzičkoj akademiji u Beogradu odlazi u Pariz gde se upisuje na Pariski konzervatorijum i tako postaje prvi srpski muzičar koji je studirao kompoziciju u ovoj instituciji.
- Odluka da odem baš u Pariz bila je samo moja, uz podršku roditelja. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Nisam imao nikakvu stipendiju, niti našu, niti francusku. Jednostavno, voleo sam francusku muziku. U Parizu me je zadržalo osećanje da sam kao kod kuće. Francuzi su pozitivno radoznali. Zanima ih naša kultura. A sam Konzervatorijum je međunarodna ustanova. Ima više stranaca nego Francuza. Srećnim slučajem, iste sedmice kada sam diplomirao, ponuđeno mi je mesto osnivača i dirigenta hora. I to je presudilo da mi Pariz bude drugi rodni grad - kaže Aleksandar Damnjanović za 'Blic'.
Radi kao dirigent hora u Operi u Renu (Bretanja) i paralelno diriguje Orkestrom grada Rena (kasnije Orkestrom pokrajine Bretanje). Njegova dela izvode u Francuskoj, Italiji i Engleskoj, a 1987. dobija prvu nagradu na Međunarodnom takmičenju kompozitora 'Andre Žolive' u Parizu za delo 'Eolske harfe'. Osniva umetničko udruženje 'Arsis', vokalno pozorište u čijem radu vidno mesta zauzimaju kompozicije iz srpske i vizantijske muzičke baštine.
- Francuzi cene kad se muzičar pored svog redovnog posla bavi još nečim. Sam sam sebe gurao. Odrastao sam u porodici koja je imala veliku radnu energiju. Moj otac je bio krojač i sam se u svom životu borio protiv raznih nedaća. Tako je i mene naučio. Vezanost za pravoslavlje takođe nosim iz kuće. Moj brat Slobodan, profesor filozofije i pisac, uputio me je u svet Dostojevskog, Tarkovskog... Kad sam bio sasvim mlad, brat me je odveo da vidim 'Andreja Rubljova', što je ostavilo trajan pečat na mene. Film mi je dao model kako može da izgleda pravoslavna muzika u ovom veku. Muzika je za mene kao ikona, nešto što utiče na očuvanje vere i identiteta, a manje umetnost radi umetnosti. Cilj pravoslavne umetnosti nije da pokaže ono što se vidi, nego nas vodi ka onom što je nevidljivo.
Posle više od 20 godina odsustva, Damnjanovićeva muzika je ponovo u Beogradu, 2001. godine na Bemusu. U februaru 2003. godine 'Jugokoncert' organizuje njegovo autorsko veče, kada su prvi put kod nas, pod dirigentskom palicom autora, izvedena 'Iskušenja Svetog Antonija', 'Paskalja' i 'Folksongs'. Na Bemusu ove godine francuski gudački kvartet 'Kastanjeri' izvešće Damnjanovićev 'Lirski kvartet', za koji kompozitor kaže: 'Može da se interpretira ili kao vrsta ljubavnog dijaloga, ili kao dijalog sa idealnijom stranom sebe'. M. Marjanović S vokalima iz celog sveta i Srbije
Godine 1994. Damnjanović postaje direktor Muzičke škole u Sen Gregoaru (Bretanja), gde osniva koncertnu sezonu i kamerni orkestar 'Kamerata Gregorijana', kao i 'Festival des Arts'.
Dobija specijalnu nagradu na Međunarodnom takmičenju kompozitora 'Artama' u Češkoj Republici za kompoziciju 'Krismas Kerol', pisanu na crkvenoslovenski tekst Sv. Romana Meloda. Iste godine promovisan je za direktora konzervatorijuma 'Hektor Berlioz' u pariskom regionu. Kao osnivač Festivala 'Pomešani glasovi' (2001) redovno poziva vokalne umetnike iz sveta i iz Srbije (beogradske grupe 'Moba', 'Melodi', hor monaha manastira Kovilja, pevačicu Jadranku Jagličić, indijsku pevačicu Parvati...) da budu gosti i učesnici festivala.
